су̀за
суза QA: medium
Лема
суза
Извор
том 6, стр. 65, редослед 28
- 1.
(мн. су̏зе, ген. су́за̄) безбојна, провидна сланкаста течност коју луче жлезде у очној дупљи, најчешће од бола, јаког узбуђења и сл.; једна кап те течности.
— Кати синуше сузе у очима, не с бојазни ... већ што је ту увреду ... чула из очевих уста.
И радостан отац који је добио мушку принову ... пружајући Лазару чашу ... брисао је сузу радосницу.
- 2.
(обично4 у мн.) плач.
— Тако је јадиковала кроз сузе4 док се стара није удобровољила.
Па чдарим у сузе, и јаук, а они се нешто згледају.
- 3.а.
кап течности, сока који се4 лучи из биљке, обично на повређеним местима; кап уопште.
— Последњи зрак већ дана ено тоне, а траве витке сјајне сузе роне.
Засечена винова лоза сузи.
б.4
- 4.
врло мала количина неке течности.
— ст; су ми се осушила. Дај ми сузу воде.
Сад ћемо по сузу ракије па кући.
в. покр. кап воска што се цеди са зана.
Изворни текст (OCR)
су̀за ж (мн. су̏зе, ген. су́за̄) 1. безбојна, провидна сланкаста течност коју луче жлезде у очној дупљи, најчешће од бола, јаког узбуђења и сл.; једна кап те течности. — Кати синуше сузе у очима, не с бојазни ... већ што је ту увреду ... чула из очевих уста. Коз. Ј. И радостан отац који је добио мушку принову ... пружајући Лазару чашу ... брисао је сузу радосницу. Рад. Д. 2. (обично4 у мн.) плач. — Тако је јадиковала кроз сузе4 док се стара није удобровољила. Бен. Па чдарим у сузе, и јаук, а они се нешто згледају. Буд. 3. а. кап течности, сока који се4 лучи из биљке, обично на повређеним местима; кап уопште. — Последњи зрак већ дана ено тоне, а траве витке сјајне сузе роне. Радич. Засечена винова лоза сузи. Р-К Реч. б.4 4 врло мала количина неке течности. — ст; су ми се осушила. Дај ми сузу воде. Бег. Сад ћемо по сузу ракије па кући. Шимун. в. покр. кап воска што се цеди са зана.