Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сузву́чати

несврштом 6, стр. 67

сузву́чати

сузвучати

Стална адреса

Лема

сузвучати

Извор

том 6, стр. 67, редослед 3

  1. 1.

    давати, производити исти звук с другим звуком, подударати се у одбијању или резонанци звучних таласа.

    с — средњи род
    — Имамо ли двије акустичне виљушке с истим бројем титраја, довољно је да ударимо прву ... па ћемо чути да друга резонира или сузвучи.
    НЧ
  2. 2.

    фиг. слагати се, саглашавати се с неким у нечему, одобравати некоме нешто.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
    — По расној склоности почео је да суосјећа и сузвучи дјевојци на првом изласку са мушкарцем.
    Вил.
Изворни текст (OCR)
сузву́чати, су̀звӯчӣм несврш. 1. давати, производити исти звук с другим звуком, подударати се у одбијању или резонанци звучних таласа.—Имамо ли двије акустичне виљушке с истим бројем титраја, довољно је да ударимо прву ... па ћемо чути да друга резонира или сузвучи. НЧ. 2. фиг. слагати се, саглашавати се с неким у нечему, одобравати некоме нешто. — По расној склоности почео је да суосјећа и сузвучи дјевојци на првом изласку са мушкарцем. Вил.