сузе

сузе в. уз гутати (изр.); до суза ганути (тронути, ражалостити и сл.) ганути дубоко, јако ганути, ражалостити и сл.; до суза довести кога расплакати некога; до суза смејати се, кикотати се јако се смејати. — Кикотао се до суза. Чол.; долина суза в. уз долина (изр.); земља суза мит. доњи свет у грчкој митологији, окружен 4рекама Ахеронтом и Стиксом преко које Харон превози душе преминулих. — Кад сврши Харон], сав се мрачни предјел гане, из земље суза дуне бура плаха. Комб.; измамити (натерати) некоме сузу из ока учинити фда неко заплаче. — Измамио јој је пјесмом својом сузу из ока. В 1885; крваве сVзе в. уз крвав (изр.); крокодилске сузе в. у3 крокодилски (изр.); куд ће ~ него на око в. уз око (изр.); кукавичје сузе зоол. а) в кукавичак. — Лептир кукавичје сузе одликује се тиме да своја јаја полаже на гранчице у гомилицама у виду прстена. Станк. С.; б) јаја таквога лептира. — Ради тако необична изгледа прозвали су та јаја кукавичјим сузама. Финк.; лак на сузи каже се за човека мекана срца, каји лако и брзо заплаче. — Лака на сузи, стара госпођа заплака. Андр. И.; Маријине сузе, сузе мајке божје бот. врста траве, треслица Briua neaia. Терм. 3. Сим. Реч.; на крви и сузама подиће се подићи се, обогатити се безобзирним искоришћавањем, израбљивањем и присвајањем туђега рада. — Глембајеви нису једина обитељ доњоградских патриција која је постала господском на крви и сузама. Крл.; осушити (отрти) коме сузе утешити некога у жалости, тузи, несрећи; смејати се испод суза силом (из нарочитих обзира према некоме) смејати се и кад би требало плакати. — Ваља показати да смо људи углађени те се гдје треба и испод суза смијемо. Јурк.; тврд на сузи који се уме савладати у испољавању својих осећања, који тешко заплаче; супр. лак на сузи. — Попа, иако беше тврд на сузи, проплака. Вес.; чист као ~ потпуно, сасвим чист, без икакве примесе, без икакве прљавштине. — Језик Кочићев је као суза чист. Скерл. Кућа чиста као суза дјевојачка. Креш.