су́зити

сузити

Лема

сузити

Извор

том 6, стр. 68, редослед 4

1.
учинити уским или ужим, стеснити; смањити: ~ одело, хаљину.
— Ток Дунава прате ... стари меандри ... затим терасе, које на три места сузе раван.
Цвиј.
Па да су му бар могли ... сузити обзорје његових мисли
— било би му лакше.
Мишк.
2.
свести на мању меру, ограничити (област делатности, власти).
— Они који су и даље радили да Карађорђа како год ограниче и да му власт сузе, уздали су се још у Русе.
Нов.
Ђачки нереди били су намесничкој влади повод да сузи аутономију Велике школе.
Јов. С.

Пододреднице

~ се

1. постати уским или ужим; смањити се. — На зими се сузе сасуди у кожи. Батут. Запалимо ли пред очима џепну лампицу, видјет ћемо како се отвор у шареници сузио. НЧ. 2. смањити делокруг свога рада, делатности и сл., ограничити. — С колегиницама је говорила хладно и одмерено. Потпуно се сузила на себе саму. Петр. В. 3. необ зближити се, здружити се. — Са лицемјерцима никад се не сузи! Прер. —су̏зица ж 1. дем. од суза. 2. бот. врста ?траве lelica, l. unitlora. Сима Реч

постати уским или ужим; смањити се.смањити делокруг свога рада, делатности и сл., ограничити.необ зближити се, здружити се.дем. од суза.врста ?траве lelica, l. unitlora. Сима Реч

Изворни текст (OCR)

су́зити, су̑зӣм сврш. 1. учинити уским или ужим, стеснити; смањити: ~ одело, хаљину. — Ток Дунава прате ... стари меандри ... затим терасе, које на три места сузе раван. Цвиј. фиг. Па да су му бар могли ... сузити обзорје његових мисли — било би му лакше. Мишк. 2. свести на мању меру, ограничити (област делатности, власти). — Они који су и даље радили да Карађорђа како год ограниче и да му власт сузе, уздали су се још у Русе. Нов. Ђачки нереди били су намесничкој влади повод да сузи аутономију Велике школе. Јов. С.