су́ка̄ње
сукање
Лема
сукање
Извор
том 6, стр. 70, редослед 1
- 1.а.
гл. им. од сукати (се) су́кати, су̑че̄м ( су̑ка̄м) несврш. а. завијати, упредати у једну нит неколико длака вуне, памука и сл.
dialectal— Седне, па ил мота плетиво с колена ил суче памук за разбој.
Прољећем сјејем лан ... јесени сукам и у нити удијевам.
Под њом ја сучем, ко̂ нит да из сна је извучем, у живот ми посљедњу сладост. Наз. б обавијати око чега, намотавати на нешто.
— Стану један с једне а други с друге стране улице] ... и стану длановима као сукати као ужари.
Ту би стари оставио велико вретено на коме је сукао опуту.
- 2.а.
завијати, савијати, мотати (уигарету, дуван).
— Друга га слика приказује гдје ... суче цигарету.
Кад преври дуван суши се поново, па се онда прерађује или у цигаре, или се суче у витице за жватање.
- 2.б.
вртећи дотеривати, удешавати (о брцима).
— Он ушути и стане сукати брк.
Јеремија је ... сукао своје брке, црне, танке.
- 2.в.
заврћући померати према горе, засукивати, посувраћати (о одећи или делу одеће).
— Ишао на жал морски, сукао ногавице и гацао по води.
Стане сукати рукаве. Рад.
- 2.г.
танко развијати тесто. Рј.
dialectal - 3.
мицати пребирући једно за другим (о бројаницама).
— Узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу.
- 4.
снажно избијати, излазити кроз какав отвор, сукљати (о диму, пламену).
— Прљав чађ ... суче кроз жељезне димњаке.
К коњ витез ... тешком ногом камен станац слама, из ноздрва два му сучу плама.
- 5.а.
фиг. у великој количини, сувише и халапљиво пити (о алкохолном пићу).
— Бабетина ... суче коњак.
Показује руком како деда ракију суче.
Фељбаба суче чашу за чашом.
- 5.б.
пушити испуштајући густе димове.
— Настас и Вукадин сучу димове.
- 5.в.
бушити, пробијати, просипати, исукивати (чрева).
— Гамо, у прашњавом ... селу сремском ... у празничне дане лудо се певало ... из револвера праскало, кратким оштрим ножевима ... боло и црева сукало.
- 6.
фиг. обмањивати, безобзирно искоришћавати; исп. мусти (2).
— Саборски заступник ... би знао ... своју малу домовину
— сукати.
Фразе
~ некоме конопац припремати некоме пропаст, радити о глави. — Сами себи сучимо конопац!
Пододреднице
1. а. сукати (4); ићи тамо-амо, мотати се. — Из димњака суче се дим. Гор. На ливадама не сучу се крда оваца. Ћип. Ко̂ црн плашт се суче по небу раздрт облак. Бег. б. извијати се, разлегати се (о звуку, песми). — На удаљеним гумнима сУ́кала се отегнута песма. Моск. 2. а. кретати се, ићи у гомили. — Сучу се узбрдо према извору литије жена. Десн. б. споро пролазити (о времену). — Вријеме се сукало лијено, као длакаво повјесмо. Крл. 3. а. тећи; отезати се развлачећи се. — Бале му се сучу из уста до тала. Нам. б. излазити, искрцавати се, истоваривати се једно за другим, излетати. — Из Јовандекина вагона сучу се челе и окрећу некуд према Дедињу, У пашУ. Ћоп. 4. тећи, развијати се, дешавати се. — Тражба по одвјетнику из града већ је учињена. И све суче се, онако, по његовој замисли и реду. Ћип. 5. кретати се, ширећи се, пружати се. — Уз голи камен буника се суче и несмиљена кукута. Бег
Изворни текст (OCR)
су́ка̄ње с гл. им. од сукати (се). су́кати, су̑че̄м (покр. су̑ка̄м) несврш. 1. а. завијати, упредати у једну нит неколико длака вуне, памука и сл. — Седне, па ил мота плетиво с колена ил суче памук за разбој. Вукић. Прољећем сјејем лан ... јесени сукам и у нити удијевам. Љуб. фиг. Под њом ја сучем, ко̂ нит да из сна је извучем, у живот ми посљедњу сладост. Наз. б обавијати око чега, намотавати на нешто. — Стану један с једне а други с друге стране улице] ... и стану длановима као сукати као ужари. Срем. Ту би стари оставио велико вретено на коме је сукао опуту. Ћоп. 2. а. завијати, савијати, мотати (уигарету, дуван). — Друга га слика приказује гдје ... суче цигарету. Киш. Кад преври дуван суши се поново, па се онда прерађује или у цигаре, или се суче у витице за жватање. Батут. б. вртећи дотеривати, удешавати (о брцима). — Он ушути и стане сукати брк. Пав. Јеремија је ... сукао своје брке, црне, танке. Сиј. в. заврћући померати према горе, засукивати, посувраћати (о одећи или делу одеће). — Ишао на жал морски, сукао ногавице и гацао по води. Наз. Стане сукати рукаве. Рад. А. г. покр. танко развијати тесто. Рј. А. 3. мицати пребирући једно за другим (о бројаницама). — Узе сукати своје бројанице, које му вишаху о мачу. Дом. 4. снажно избијати, излазити кроз какав отвор, сукљати (о диму, пламену). — Прљав чађ ... суче кроз жељезне димњаке. Матош. К коњ витез ... тешком ногом камен станац слама, из ноздрва два му сучу плама. Фил. 5. фиг. а. у великој количини, сувише и халапљиво пити (о алкохолном пићу). — Бабетина ... суче коњак. Матош. Показује руком како деда ракију суче. Чипл. Фељбаба суче чашу за чашом. Ћоп. б. пушити испуштајући густе димове. — Настас и Вукадин сучу димове. Срем. в. бушити, пробијати, просипати, исукивати (чрева). — Гамо, у прашњавом ... селу сремском ... у празничне дане лудо се певало ... из револвера праскало, кратким оштрим ножевима ... боло и црева сукало. Маш. 6. фиг. обмањивати, безобзирно искоришћавати; исп. мусти (2). — Саборски заступник ... би знао ... своју малу домовину — сукати. Кор.