су́кнути
сукнути
Лема
сукнути
Извор
том 6, стр. 71, редослед 18
- 1.а.
снажно и силовито избити кроз какав отвор (о диму, пламену, нечему течном или сипком).
— Одједном је силовито сукнуо пламен из мирнога скровишта.
Прво је синуо пламен, затим сукнуо дим, а после до нас дође експлозија. Дед.
- 1.в.
Облак брашна напунио собу и сукнуо кроз прозор. Бен.
- 1.б.
нагло избити (о јаком узбуђењу).
— На очи јој сукнула јаросна ватра. Рад.
- 1.д.
фиr. Јакобинизам ... је сукнуо из наше младости вулкански високо и огњено. Крл.
- 2.а.
брзо потећи, јурнути, полетети.
— Јовандека натуче прашњаву шубару и сукну на врата.
Подви главу као јуне и сукну напријед.
- 2.б.
устремити се, оштро напасти кога (речима), насрнути на кога.
— Какве пацове? Нема ту никаквих пацова!
— Како да нема!
— сукну он на мене.
Цикну она ка рањена гуја и сукну да ме ноктима за очи зграби. Рад.
- 2.в.
нагло, неочекивано се покренути, полетети увис.
— У том тренутку хоџа осети како сећија под њим сукну увис и одиже њега као играчку.
- 3.а.
одједном, нагло се појавити, настати ширећи се.
— Вече се за брдима смиривало и прва свежина сукнула из речишта. Рад.
- 3.д.
И стиго̂ је облак, над морем се диго̄, из теког му даха олујина сукну. Кош.
- 3.б.
нагло се појавити у свести, синути (о мисли).
— Наједанпут јој сукну кроз главу: А због кога све то?
- 4.
брзо извући, повући, потегнути, тргнути (мач).
— Тргне мач и жељезом тад пресијече сукнутим коноп.
Тргну редом мачеве и навале на Басилија, а њему у помоћ сукне готово исто толико мачева.
Пододреднице
сукнути (?а). — Грозничаво и стреловито одмјеравао је тренутак погодан да се сукне у ноћ. Ћоп. Тоrа часа настаде покор. Аћим се сукну према Јовану да га дочепа за гушу. Ћор
Изворни текст (OCR)
су́кнути, су̑кне̄м сврш. 1. а. снажно и силовито избити кроз какав отвор (о диму, пламену, нечему течном или сипком). — Одједном је силовито сукнуо пламен из мирнога скровишта. Шкреб. Прво је синуо пламен, затим сукнуо дим, а после до нас дође експлозија. Дед. В. Облак брашна напунио собу и сукнуо кроз прозор. Бен. б. нагло избити (о јаком узбуђењу). — На очи јој сукнула јаросна ватра. Рад. Д. фиr. Јакобинизам ... је сукнуо из наше младости вулкански високо и огњено. Крл. 2. а. брзо потећи, јурнути, полетети. — Јовандека натуче прашњаву шубару и сукну на врата. Ћоп. Подви главу као јуне и сукну напријед. Креш. б. устремити се, оштро напасти кога (речима), насрнути на кога. — Какве пацове? Нема ту никаквих пацова! — Како да нема! — сукну он на мене. Срем. Цикну она ка рањена гуја и сукну да ме ноктима за очи зграби. Рад. Д. в. нагло, неочекивано се покренути, полетети увис. — У том тренутку хоџа осети како сећија под њим сукну увис и одиже њега као играчку. Андр. И. 3. а. одједном, нагло се појавити, настати ширећи се. — Вече се за брдима смиривало и прва свежина сукнула из речишта. Рад. Д. И стиго̂ је облак, над морем се диго̄, из теког му даха олујина сукну. Кош. б. нагло се појавити у свести, синути (о мисли). — Наједанпут јој сукну кроз главу: А због кога све то? Вес. 4. брзо извући, повући, потегнути, тргнути (мач). — Тргне мач и жељезом тад пресијече сукнутим коноп. Марет. Тргну редом мачеве и навале на Басилија, а њему у помоћ сукне готово исто толико мачева. Вел.