суко̀бити
сукобити
Лема
сукобити
Варијанте
су̀кобити
Извор
том 6, стр. 72, редослед 13
- 1.а.
идући у сусрет наићи неочекивано на некога, срести.
— Сукоби ме мали ти брат на чаршији.
Свакако је боље корњачу сукобити него медведа или вука.
- 1.б.
учинити да дође до сусрета, бити узрок, проузроковати, изазвати сусрет.
— Исти ... удес нас сукоби, јад и туга, оба вјерна друга.
- 1.в.
погледавши некога ухватити израз његових очију.
— Станка међу цурама, па ме гледа крадом. Ја јој сукобим поглед
— она преда се.
- 2.
довести у сукоб, супротност, ставити насупрот једно другоме.
— Елементе надреалистичке поезије стегне снажним обручем једне идеје, сукоби хладан језив тон са топлим и узбуђеним.
Стара мајка дочека код куће, сукобивши гњев и жалост.
Пододреднице
1. састати се, сусрести се идући са разних, супротних страна. — Што ли се ућуташе ђаци]? — помислих и пођох да видим. На вратима се сукобих с послужитељем. Вес. Прошавши кроз велику дворану, сукоби се с тастом. Крањч. Стј. 2. а. доћи у сукоб, споречкати се, завадити се. — СVкобио сам се с нашим радионичким стражаром и умало нисам отишао у дисциплински подрум. Чол. Зато се њих двојица одмах први дан жестоко сукобила и обрачунала одма2. Коз. И. б. сударити се у борби, боју, рату, почети ратовати, заратити. — Обавијештен је]... да се патрола пролетера тоr јутра сукобила с Нијемцима. Чол. Монархија се морала сукобити с другим великим силама. ОП 2. 3. погледати један другога, изменити, разменити погледе (о очима, погледима). — Погледа ме пажљивије и погледи нам се сукобише. Шапч. Људи се брзимице обазреше, сукобише очима. Божић
Изворни текст (OCR)
суко̀бити и су̀кобити, су̀кобӣм сврш. 1. а. идући у сусрет наићи неочекивано на некога, срести. — Сукоби ме мали ти брат на чаршији. Мул. Свакако је боље корњачу сукобити него медведа или вука. Јакш. Ђ. б. учинити да дође до сусрета, бити узрок, проузроковати, изазвати сусрет. — Исти ... удес нас сукоби, јад и туга, оба вјерна друга. Бог. в. погледавши некога ухватити израз његових очију. — Станка међу цурама, па ме гледа крадом. Ја јој сукобим поглед — она преда се. Шапч. 2. довести у сукоб, супротност, ставити насупрот једно другоме. — Елементе надреалистичке поезије стегне снажним обручем једне идеје, сукоби хладан језив тон са топлим и узбуђеним. Михиз. Стара мајка дочека код куће, сукобивши гњев и жалост. Ботић.