Одредница

суко̀бити

сврштом 6, стр. 72

суко̀бити

сукобити

Стална адреса

Лема

сукобити

Варијанте

су̀кобити

Извор

том 6, стр. 72, редослед 13

  1. 1.а.

    идући у сусрет наићи неочекивано на некога, срести.

    — Сукоби ме мали ти брат на чаршији.
    Мул.
    Свакако је боље корњачу сукобити него медведа или вука.
    Јакш. Ђ.
  2. 1.б.

    учинити да дође до сусрета, бити узрок, проузроковати, изазвати сусрет.

    — Исти ... удес нас сукоби, јад и туга, оба вјерна друга.
    Бог.
  3. 1.в.

    погледавши некога ухватити израз његових очију.

    — Станка међу цурама, па ме гледа крадом. Ја јој сукобим поглед
    — она преда се.
    Шапч.
  4. 2.

    довести у сукоб, супротност, ставити насупрот једно другоме.

    — Елементе надреалистичке поезије стегне снажним обручем једне идеје, сукоби хладан језив тон са топлим и узбуђеним.
    Михиз
    Стара мајка дочека код куће, сукобивши гњев и жалост.
    Ботић

Пододреднице

~ се

1. састати се, сусрести се идући са разних, супротних страна. — Што ли се ућуташе ђаци]? — помислих и пођох да видим. На вратима се сукобих с послужитељем. Вес. Прошавши кроз велику дворану, сукоби се с тастом. Крањч. Стј. 2. а. доћи у сукоб, споречкати се, завадити се. — СVкобио сам се с нашим радионичким стражаром и умало нисам отишао у дисциплински подрум. Чол. Зато се њих двојица одмах први дан жестоко сукобила и обрачунала одма2. Коз. И. б. сударити се у борби, боју, рату, почети ратовати, заратити. — Обавијештен је]... да се патрола пролетера тоr јутра сукобила с Нијемцима. Чол. Монархија се морала сукобити с другим великим силама. ОП 2. 3. погледати један другога, изменити, разменити погледе (о очима, погледима). — Погледа ме пажљивије и погледи нам се сукобише. Шапч. Људи се брзимице обазреше, сукобише очима. Божић

састати се, сусрести се идући са разних, супротних страна.доћи у сукоб, споречкати се, завадити се.сударити се у борби, боју, рату, почети ратовати, заратити.погледати један другога, изменити, разменити погледе (о очима, погледима).
Изворни текст (OCR)
суко̀бити и су̀кобити, су̀кобӣм сврш. 1. а. идући у сусрет наићи неочекивано на некога, срести. — Сукоби ме мали ти брат на чаршији. Мул. Свакако је боље корњачу сукобити него медведа или вука. Јакш. Ђ. б. учинити да дође до сусрета, бити узрок, проузроковати, изазвати сусрет. — Исти ... удес нас сукоби, јад и туга, оба вјерна друга. Бог. в. погледавши некога ухватити израз његових очију. — Станка међу цурама, па ме гледа крадом. Ја јој сукобим поглед — она преда се. Шапч. 2. довести у сукоб, супротност, ставити насупрот једно другоме. — Елементе надреалистичке поезије стегне снажним обручем једне идеје, сукоби хладан језив тон са топлим и узбуђеним. Михиз. Стара мајка дочека код куће, сукобивши гњев и жалост. Ботић.