су̀ма̄нӯт
суманут
Лема
суманут
Извор
том 6, стр. 77, редослед 8
- 1.
полулуд, скоро луд, сулуд.
— Јурну на улицу без речи, као суманут, и изгуби се у ноћ.
Живјела је од милостиње, лутајући по цијелом граду, као сумануто ... створење.
- 2.а.
сулуд (2а, б).
— Пробуди се послије овог суманутог ... сна.
Његове очи не могу да гледају прљаве и унакажене физиономије ... нити је његово ухо навикло да слуша сVмануте крике.
- 2.б.
који изазива језу, страховит, ужасан.
— Не идем ја по овој суманутој помрчини, па да је глава да се даје.
Суманути вјетри вијају кишV касабом.
Изворни текст (OCR)
су̀ма̄нӯт, -а, -о 1. полулуд, скоро луд, сулуд. — Јурну на улицу без речи, као суманут, и изгуби се у ноћ. Дом. Живјела је од милостиње, лутајући по цијелом граду, као сумануто ... створење. Л-К. 2. а. сулуд (2а, б). — Пробуди се послије овог суманутог ... сна. Донч. Његове очи не могу да гледају прљаве и унакажене физиономије ... нити је његово ухо навикло да слуша сVмануте крике. Прод. б. који изазива језу, страховит, ужасан. — Не идем ја по овој суманутој помрчини, па да је глава да се даје. Јевт. Суманути вјетри вијају кишV касабом. Р 1946.