Одредница

су̏мо̄ран

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 80

су̏мо̄ран

суморан QA: medium

Стална адреса

Лема

суморан

Извор

том 6, стр. 80, редослед 3

  1. 1.а.

    невесео, тужан, сетан.

    — И прогнавши осме2 ... суморна и бледа до прозора дође.
    Ил.
    Ти ћеш описивати твоје суморне људе.
    Нех.
  2. 1.б.

    који изражава, одражава тугу, сету.

    — Женити? потегну десницом преко суморног чела ... и насмија се горко. Ков.
  3. 1.а.

    Она подиже суморне очи. Мул. Изненада пређе преко његовог окорелог лица суморан осмеХ. Јевт.

  4. 1.в.

    који својим изгледом, својом спољашношћу изазива мучан, тежак, жалостан утисак.

    — Да би на час одахнуо од суморне мртвачке собе, изашао је ... ван на пругу.
    Крл.
    На подножју суморних, голих брда зажутјели су се редови шатора, ограђени високо и густо бодљикавом жицом.
    Ђон.
  5. 1.г.

    који је испуњен тешкоћама, мучан, тужан.

    — Радник ... узе уздисати, вајкати се, живот му постаде досадан, суморан.
    Дом.
    Читава суморна историја о њеном животу биле су те њене руке.
    Макс.
    Из туђих страна пут им суморан у нашпу кућу доведе играче.
    Визн.
  6. 2.

    прекривен облацима, смрачен, натмурен, мутан, тмуран (о дану, времену).

    — Суморан дан, пали облаци, и сунце се чисто склонило.
    Нуш.
    Суморним зраком хукне од часа до часа јесенски вјетар.
    Крл.
  7. 3.

    недовољан, непотпун, штур, слаб, оскудан.

    — ОбVкао сам се при суморној свјетлости јануарског јутра, које се пробијало кроз мала прозорска окна.
    Чол.
    Суморна свјетиљка стерала је слабо свјетло своје.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
су̏мо̄ран, -рна, -рно 1. а. невесео, тужан, сетан. — И прогнавши осме2 ... суморна и бледа до прозора дође. Ил. Ти ћеш описивати твоје суморне људе. Нех. б. који изражава, одражава тугу, сету. — Женити? потегну десницом преко суморног чела ... и насмија се горко. Ков. А. Она подиже суморне очи. Мул. Изненада пређе преко његовог окорелог лица суморан осмеХ. Јевт. в. који својим изгледом, својом спољашношћу изазива мучан, тежак, жалостан утисак. — Да би на час одахнуо од суморне мртвачке собе, изашао је ... ван на пругу. Крл. На подножју суморних, голих брда зажутјели су се редови шатора, ограђени високо и густо бодљикавом жицом. Ђон. г. који је испуњен тешкоћама, мучан, тужан. — Радник ... узе уздисати, вајкати се, живот му постаде досадан, суморан. Дом. Читава суморна историја о њеном животу биле су те њене руке. Макс. Из туђих страна пут им суморан у нашпу кућу доведе играче. Визн. 2. прекривен облацима, смрачен, натмурен, мутан, тмуран (о дану, времену). — Суморан дан, пали облаци, и сунце се чисто склонило. Нуш. Суморним зраком хукне од часа до часа јесенски вјетар. Крл. 3. недовољан, непотпун, штур, слаб, оскудан. — ОбVкао сам се при суморној свјетлости јануарског јутра, које се пробијало кроз мала прозорска окна. Чол. Суморна свјетиљка стерала је слабо свјетло своје. Шен.