су́мњати
сумњати
Лема
сумњати
Извор
том 6, стр. 79, редослед 3
- 1.а.
имати, осећати сумњу у истинитост нечега.
— Почели су сумњати о његовој памети.
Искусна у стварима живота, нимало не сумњаше да хаџија своју жену вара.
- 1.б.
немати поверења, не поуздавати се у некога. —Сумњао је о њој. Ђал. Па зашто да сумњаш у зрно човјеково? Селим.
- 2.
(на коrа) помишљати на некога као кривца, претпостављати да би неко могао због свога држања или својих поступака бити крив, сумњичити кога.
— Све се живо упело да пронађе убицу ... Неколико њих на које сумњаху и притворише.
Пододреднице
заст. сумњати (1). — Пред њима младим људима стоје готови, чисти, јасни резултати, о којима се наука више не сумња. Нен. Љ. О души јој се не сумњам. Матош
Изворни текст (OCR)
су́мњати, су̑мња̄м несврш. 1. а. имати, осећати сумњу у истинитост нечега. — Почели су сумњати о његовој памети. Коз. Ј. Искусна у стварима живота, нимало не сумњаше да хаџија своју жену вара. Јевт. б. немати поверења, не поуздавати се у некога. —Сумњао је о њој. Ђал. Па зашто да сумњаш у зрно човјеково? Селим. 2. (на коrа) помишљати на некога као кривца, претпостављати да би неко могао због свога држања или својих поступака бити крив, сумњичити кога. — Све се живо упело да пронађе убицу ... Неколико њих на које сумњаху и притворише. Вес.