су̀мњив

сумњив

Лема

сумњив

Извор

том 6, стр. 79, редослед 4

1.а.
који изазива сумњу, неповерење, подозрење у себе, непоуздан; лош
— Мене овде сматрају за врло сумњива човека.
Дом.
Међу вама војницима има сумњивих елемената.
Фелд.
Могу се ноћи проводити и у сумњивом друштву. С 1919.
1.б.
који изазива сумњу у своје поштење, у исправност, сигурност; несигуран.
— Убрзо ми досадише сумњиве женске.
Мил.
1.в.
Нисте никада били жигосани ... као лице оклеветано због сумњивог морала. Лит. 1957. Он пас предњак одређује пут ... обилази сумњива месrа. Петр. М.
м. — место, уместо
1.в.
који изазива сумњу у своме тумачењу, који може бити схваћен двојако (у једном и у супротном смислу), непоуздан.
— Може се увек одредити и акценат сумњивих случајева.
Бел.
Дан је био некако сумњив, јер се сунце у црвени рађало.
БВ 1909
2.
који изражава сумњу, неповерење, бојазан.
— Брзо је нестало Барици сумњивога погледа.
Новак
Једва кимну главом, те неком сумњивом сељачком иронијом припали своју лулицу.
Ков. А.
3.
који је склон сумњичењу, неповерљив, сумњичав.
— Лакше, господине, да
Вас.
Никола муж не чује! Не знате, како је сумњив!
Јакш. Ђ.
Грађанство је било некако сумњиво замишљено.
Мул.

Изворни текст (OCR)

су̀мњив, -а, -о 1. а. који изазива сумњу, неповерење, подозрење у себе, непоуздан; лош. — Мене овде сматрају за врло сумњива човека. Дом. Међу вама војницима има сумњивих елемената. Фелд. Могу се ноћи проводити и у сумњивом друштву. С 1919. б. који изазива сумњу у своје поштење, у исправност, сигурност; несигуран. — Убрзо ми досадише сумњиве женске. Мил. В. Нисте никада били жигосани ... као лице оклеветано због сумњивог морала. Лит. 1957. Он пас предњак одређује пут ... обилази сумњива месrа. Петр. М. в. који изазива сумњу у своме тумачењу, који може бити схваћен двојако (у једном и у супротном смислу), непоуздан. — Може се увек одредити и акценат сумњивих случајева. Бел. Дан је био некако сумњив, јер се сунце у црвени рађало. БВ 1909. 2. који изражава сумњу, неповерење, бојазан. — Брзо је нестало Барици сумњивога погледа. Новак. Једва кимну главом, те неком сумњивом сељачком иронијом припали своју лулицу. Ков. А. 3. који је склон сумњичењу, неповерљив, сумњичав. — Лакше, господине, да вас Никола муж не чује! Не знате, како је сумњив! Јакш. Ђ. Грађанство је било некако сумњиво замишљено. Мул.