Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

су̀мњичав

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 79

су̀мњичав

сумњичав

Лема

сумњичав

Извор

том 6, стр. 79, редослед 11

  1. а.

    који је склон сумњичењу, који осећа неповерење, подозрење према некоме, нечему.

    — Iостала је као право дијете, сумњичава, раздражљива, хировита.
    Франг.
    Сумњичави Благоје ... чијем подозривом оку није у последње вријеме ништа могло да промакне, сваки се час неповјерљиво огледаоза веселом ираспјеваном дјечачином.
    Ћоп.
  2. б.

    који изражава, испољава сумњу, неповерење.

    — Кнез је опазио сумњичав поглед Млечанинов.
    Нех.
    Жупникова сестра ... прати сваки мој корак сумњичавим очима.
    Пав.
Изворни текст (OCR)
су̀мњичав, -а, -о а. који је склон сумњичењу, који осећа неповерење, подозрење према некоме, нечему. — Iостала је као право дијете, сумњичава, раздражљива, хировита. Франг. Сумњичави Благоје ... чијем подозривом оку није у последње вријеме ништа могло да промакне, сваки се час неповјерљиво огледаоза веселом ираспјеваном дјечачином. Ћоп. б. који изражава, испољава сумњу, неповерење. — Кнез је опазио сумњичав поглед Млечанинов. Нех. Жупникова сестра ... прати сваки мој корак сумњичавим очима. Пав.