су̀мњичити
сумњичити
Лема
сумњичити
Извор
том 6, стр. 79, редослед 19
- 1.
излагати кога (шта) сумњи, износити сумњу, неповерење.
— Све их је одреда сумњичила да су за заверу знали.
Погледавали смо један другога и сваки је од нас сумњичио друге.
- 2.
(у што) необ. сумњати.
— Ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброту.
Пододреднице
излагати себе сумњи. — Шта значи то ... да се непрестано сумњичиш? Сек
Изворни текст (OCR)
су̀мњичити, -ӣм несврш. 1. излагати кога (шта) сумњи, износити сумњу, неповерење. — Све их је одреда сумњичила да су за заверу знали. Јов. С. Погледавали смо један другога и сваки је од нас сумњичио друге. Шкреб. 2. (у што) необ. сумњати. — Ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброту. Шапч.