су́нути

су́нути, су̑не̄м сврш. 1. а. трчећи отићи, побећи, јурнути. — Не рекавши ни збогом ... суне кроз врата. Ђал. Једна шарена мачка ... суне низ ходник. Ћос. Б. б. журно кренути скупно, у гомили, поврвети. — Превезла се друга скела, те ови сунуше низ чаршију. Мул. Згледамо се напети, да сУнемо као стријеле у трку. Кик. в. одлетети, полетети. — С околних кућа сунуше голубови. Ћоп. г. брзо кренути у неком правцу, нагло се изгубити из вида, нестати. — Воз се лагано макне и суне у ноћ. Цес. А. д. летећи изићи, излетети, сукнути. — Ми Чекамо ... да живот ... полетИ као онај лептир што је ... сунуо из млијечне кугле и изгубио се. Крл. 2. (на кога) а. јурнути, полетети у борбу, навалити на кога. — Двојица сунуше на мене бајонетима. Јак. Сунули су на њИХ ... као сулуди, а нападачи се постиђено повукли. Кал. б. напасти на кога речима, грдњама, прекорима. — Он суну као олуј: — Ти си јатак хајдучки! Вес. Као осињак све сунуло на њеrа. Кос. Битанго безобразна! — суну на њега Висарион. Чипл. 3. одједном, нагло полетети у ваздух, увис, шикнути. — Вода ... сунула увис као јак водоскок. Шкреб. Одједном у небо суну ... стуб варница. Ћос. Б. 4. нагло се дићи, устати. — Друшгтво се препаде, а подбан суну увис и запита у чуду. Шен. 5. нагло излетети из нечега; нагло се усмерити (пут чега). — Запорошчева сабља суну увис. Кнеж. Л. Пружи корак — пожурује жандар ... а кундак суну пут ухићеника. Куш. 6. летећи насилно ући, упасти, улетети. — Затим га заблесну и заглухну пролом: у очи му суну земља. Ћос. Б. 7. а. нагло се просути (о чему сипком и растреситом); нагло пасти, стрести се. — Папирнати се замоти раскидаше, а пиринач суну шумећи на земљу. Шимун. Од моћна пуцња читав облак распршена сува снега сунуо је с воћака. Ћоп. б. почети јако падати, ударити свом снагом (о гра̏ду). — Суну град још жешће, а ... поп мантију на главу па беж! Глиш. в. пасти у провалију, стровалити се, сурвати се. — Коњ који је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац. Нуш. 8. а. нагло избити, јако засветлети, засијати, планути, севнути, букнути (о огњу, пламену), сукнути. — Кроз димњак јој огањ суну. Радич. Повремено суне пламен од разорних граната. Јак. б. нагло избити, потећи, нагло се појавити, наврети. — Бисер суза Из ока јој суну. Бог. Пољуби Добранића, да му је крв сунула у мождане. Шен. Нисам се зацрвенио у лицу нити је врућина сунула у образе Јел. 9. прочути се, нагло се проширити. — Разгојило му се име, сунуло преко целе земље. Вучо. 10. а. летећи појавити се, пролетети и брзо нестати. — У љетној ноћи суне ватрени метеор тамним ... небом. Шен. б. летећи, ширећи се брзо проћи кроз какав простор, ући у какав простор. — Цикне што је игда моrао. Цик суне међу храшће и отисне се кроза њ. Коз. И. Кад се отворе врата ... суне у шталу читав товар хлаДдноће. Нуш. 11. а. одједном се појавити, синути (о мисли). — Да иде по њу, сунуло му у главу. Нам. Сунуше му кроз главу мисли његовог шегртовања. Мил. В. б. ненадано доћи (о вољи, прохтеву за нечим). — Зна он дорат гдје је паше, кад му нешто суне, знаш, све би загризо̂. Ћип. 12. узбуђено, са жаром проговорити, планути. — Зар не смемо ни живети као српски народ? — суну мало јачим гласом један депутат. Шапч. 13. нагло, одједном управити се у одређеном правцу. — Суне му око на удовичине бијеле зубе. Божић. 14. (нешто) усути, улити (мало) нечега, налити. — Узе синијцу, дрвени сланик, суну мало чисте соли из сланице у њ, па постави синијцу пред кућом. Вес. Седе поред огњишта, набаца прошће на разгорелу ватру и суну ракију у врело грло. Ћос. Д. 15. кратким покретом руке, ударцем ударити, гурнути, мунути. — Гурну врача шаком у трбушину да је главињајући одлетио у кут и малне оборио Агату, која га опет лактом суну у ребра. Шен. Сву петорицу измлати: некога палцем суну, некога уштипну. Ков. А. 16. кришом метнути, гурнути у нешто, тутнути. — Шапне Јагна и суне јој новац'у шаку. Бен.