су̑нце

— Почео би ми причати ... о звездама и световима који су чак иза овога безброја звезда ... о световима ... сунцима и сунчаним системима који постоје.

Због велике даљине и не виде се планете свих козмичких сунаца.

— тој земљи служио је свештеник Сунца, јер је ту народ веровао да све добро и лепота долазе од светлости.

— Топло сунце ... продире кроз; решетку.

У сунцу се местимично зеленила трава.

Сунце је већ било пало на Мој кревет.

Седео сам високо изнад мора, у ледном сјају јесењег дубровачког сунца.

— Ја сам онај што је једном моро̂ доћи ... да сунцима новим кити дане твоје.

— Сунце

Сунце Слободе разби све му сјене.

— Тихо, ноћи, моје сунце спава.

Злато моје

— сунце дјевојачко!

огреје в. уз огрејати (изр.); док ме ~ Греје док сам у животу; док тече сунца и месеца вечито; до сунца (остати) до сванућа, до зоре; доћи ће (грануће, синуће) ~ и на (пред) моја (наша итд.) врата в. уз врата (изр.); запасти (заћи) (коме, чему) 1) доживети велику несрећу, претрпети велики губитак; 2) умрети. — Други месец тек је утеко̂, откако сунце зађе брату мом. Кост. Л.; зубато ~ хладно сунчано време праћено мразом. — На прагу је МаријУ сусрео јаростан дан, зубато јој сунце загризло зенице. Рад. Д.; изаћи на 1) бити објављено, обелодањено (обично нешто што се држало у тајности); 2) изаћи из затвора, добити слободу. — Да ми је изаћи, слободан на сунце. Раширио бих руке као крила. Вит.; изнети на ~ изнети на јавност, обнародовати; јасно као ~ потпуно, у сваком погледу јасно; као озебао чекати (очекивати) в. уз озебао (изр.); младо ~ нар. дани после зимског солстиција (кад је дан најкраћи). — Кип је стајао на пропланку, над морем, расвијетљен младим сунцем. Наз.; не вцдео сутрашњега сунца! нар. у заклетви; исп. тако ми живота (мога)!; место под сунцем в. уз место (изр.); петровачко, петровско (илинско) ~ време о Петровдану (и Илиндану) кад сунце најјаче греје; под нашим сунцем у нашој земљи, код нас; поноћно ~ в. уз поноћни (изр.); по сунцу се управљати ићи управљајући се по положају сунца; пре сунца пре сванућа, пре зоре. — Још пре сунца кренуо Лазар у манастир на сабор. Рад. Д.; сунца ми! заклчњање сунцем; ~ га огрејало! нека му је срећно, благословено, срећан био. — Тако он каже, сунце га огрејало: и њега, и цео његов пород. Пол. 1957; јарко! у великом чуђењу, дивљењу. — А плен да видиш, сунце јарко! Свега што ти срце зажкели. Ком.; ~ му божје (жарко, калајисано)! у псовци; тако ме не огрејало ~! у заклињању; угледати ~ родити се. — Београд Матавуљев није наu Београд где смо сунце угледали. Скерл.; црно му ~ огрануло доживео је нешто врло непријатно, претрпео је велики губитак.