Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

су̀нчан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 86

су̀нчан

сунчан

Стална адреса

Лема

сунчан

Извор

том 6, стр. 86, редослед 14

  1. 1.

    пун сунца, обасјан сунцем, осветљене

    — Његове приче ... праве су идиле, красне минијатуре његовог сунчаног Јуrа.
    СКГ 1937
    Нека боговска безбрижност нас је обузела на сунчаном пољу.
    Поп. Ј.
  2. 2.

    фиг. који је пун животне радости, весео, радостан, раздраган.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ту је зумбул с љубичицом плавом и ђурђевак са млађаном травом, а по свему сунчан осмех леће.
    Митр.
    Освојите ми крај гдје свеђер сија сунчани Поглед неугасИВ.
    Бег.
Изворни текст (OCR)
су̀нчан, -а, -о 1. пун сунца, обасјан сунцем, осветљене — Његове приче ... праве су идиле, красне минијатуре његовог сунчаног Јуrа. СКГ 1937. Нека боговска безбрижност нас је обузела на сунчаном пољу. Поп. Ј. 2. фиг. који је пун животне радости, весео, радостан, раздраган. — Ту је зумбул с љубичицом плавом и ђурђевак са млађаном травом, а по свему сунчан осмех леће. Митр. Освојите ми крај гдје свеђер сија сунчани Поглед неугасИВ. Бег.