суо̀чити
суочити
Лема
суочити
Извор
том 6, стр. 87, редослед 33
- 1.
довести, поставити некога очи у очи, лично, непосредно са неким, одн. нечим другим.
— Старица је молила да је не суоче с татицом.
Суочи ове људе парничаре], па пресуди ствар.
Доrађаји су их] ... тако грубо суочили са смрћу.
- 2.
видети, спазити некога у непосредној близини, сусрести.
— Још није то изговорио кад опет суочи крај себе оне двије ... крабуље.
Пододреднице
састати се, сусрести се с неким, нечим очи у очи, непосредно. — Нека изађе Госпођица да се суочи с овим бедником. Нед. У једном дијелу радних колектива ... суочили су се с озбиљном сметњом. Вј. 1960
Изворни текст (OCR)
суо̀чити, су̀очӣм сврш. 1. довести, поставити некога очи у очи, лично, непосредно са неким, одн. нечим другим. — Старица је молила да је не суоче с татицом. Новак. Суочи ове људе парничаре], па пресуди ствар. Глиш. Доrађаји су их] ... тако грубо суочили са смрћу. Лал. 2. видети, спазити некога у непосредној близини, сусрести. — Још није то изговорио кад опет суочи крај себе оне двије ... крабуље. Кум.