Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

су̏перио̄ран

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 89

су̏перио̄ран

супериоран

Лема

супериоран

Извор

том 6, стр. 89, редослед 1

  1. 1.а.

    који је јачи, који надилази, надмашује друге својим особинама.

    — нутрашња језичка система остала је ... онаква каква је била у аперцепцији једног онако супериорног ... човека као што је био
    Вук
    Бел.
  2. 1.б.

    који се осећа и држи себе изнад оног (оних) према коме (којима) се одређује.

    — Многи су се образовани и некад имућни Дубровчани повлачили у се, у пози увријеђених супериорних индивидуалиста.
    Барац
  3. 1.в.

    који на друге гледа с висине, охол, надувен.

    с — средњи род
    — Загњури смионо у вртлог шетача и заплива тргом као супериоран мотрилац.
    Мар.
  4. 2.

    који изражава супериорност над другима.

    — То ... гунђање ... звучи као протест, као супериорни, презирни одговор.
    Божић
Изворни текст (OCR)
су̏перио̄ран, -рна, -рно 1. а. који је јачи, који надилази, надмашује друге својим особинама. — нутрашња језичка система остала је ... онаква каква је била у аперцепцији једног онако супериорног ... човека као што је био Вук. Бел. б. који се осећа и држи себе изнад оног (оних) према коме (којима) се одређује. — Многи су се образовани и некад имућни Дубровчани повлачили у се, у пози увријеђених супериорних индивидуалиста. Барац. в. који на друге гледа с висине, охол, надувен. — Загњури смионо у вртлог шетача и заплива тргом као супериоран мотрилац. Мар. 2. који изражава супериорност над другима. — То ... гунђање ... звучи као протест, као супериорни, презирни одговор. Божић.