супроти́вити

супротивити QA: medium

Лема

супротивити

Извор

том 6, стр. 92, редослед 8

1.
и несврш. речима или делом бити против некога или нечега, супротставити се, супротстављати се, одупрети се, одупирати се, (ус)противити се.
несврш. — несвршени глагол
— Милостива барунице, опростите што се супротивих.
Ков. А.
Затим се с пушком у руци, кад по њ дошли, супротивио стражи, која га је имала ухапсити.
Буд.
2.
бити у супротности према некоме или нечему, бити друкчији, различит од кога или чега.
— Првом Јаходином осјећају ... супротивило се ... његово благо и умно лице.
Нов.
Њихове мисли удешаване су само према староме словенском језику, без обзира на друге словенске језике који им се супротиве. М 18б7.

Изворни текст (OCR)

супроти́вити се, -о̀тӣвӣм се сврш. и несврш. 1. речима или делом бити против некога или нечега, супротставити се, супротстављати се, одупрети се, одупирати се, (ус)противити се. — Милостива барунице, опростите што се супротивих. Ков. А. Затим се с пушком у руци, кад по њ дошли, супротивио стражи, која га је имала ухапсити. Буд. 2. бити у супротности према некоме или нечему, бити друкчији, различит од кога или чега. — Првом Јаходином осјећају ... супротивило се ... његово благо и умно лице. Нов. Њихове мисли удешаване су само према староме словенском језику, без обзира на друге словенске језике који им се супротиве. М 18б7.