су̏протно̄ст
супротност
Лема
супротност
Варијанте
супро́тно̄ст
Извор
том 6, стр. 93, редослед 2
- 1.
особина, стање онога што је нечему супротно, опречност, оштра разлика.
— Колико је било грађе за роман у односима тих разних класа ... у супротности интереса, неједнакости живота.
На тај начин ће се у нашој земљи постепено ликвидирати наслијеђене супротности између града и села.
- 2.
онај (оно) који (што) се по својим особинама оштро разликује од другог.
— Млад генералштабни официр је права супротност овом Личанину.
Његова супротност је воденичар Дева који је добар дух села. Глиг.
- 3.
однос постојећих разлика, противречности и њихово испољавање у мишљењу, у природи и друштву уопште.
philosophy— Велики песник је видео да се све у природи ... састојИ из супротности.
Угњетач и угњетени стајали су један према другоме у сталној супротности.
Изворни текст (OCR)
су̏протно̄ст и супро́тно̄ст, -ости ж 1. особина, стање онога што је нечему супротно, опречност, оштра разлика. — Колико је било грађе за роман у односима тих разних класа ... у супротности интереса, неједнакости живота. Прод. На тај начин ће се у нашој земљи постепено ликвидирати наслијеђене супротности између града и села. ОГ. 2. онај (оно) који (што) се по својим особинама оштро разликује од другог. — Млад генералштабни официр је права супротност овом Личанину. Јевт. Његова супротност је воденичар Дева који је добар дух села. Глиг. 3. фил. однос постојећих разлика, противречности и њихово испољавање у мишљењу, у природи и друштву уопште. — Велики песник је видео да се све у природи ... састојИ из супротности. Бошк. Угњетач и угњетени стајали су један према другоме у сталној супротности. Ант. 1.