су̀пруг

супруг

Лема

супруг

Извор

том 6, стр. 93, редослед 13

1.
(вок. су̀пруже; мн. су̀прузи, ген су̏прӯга̄) брачни друг, муж.
вок. — вокативмн. — множина
— Ну шта сада велите, драги господине супруже?
Шен.
2.
мн. брачни другови, муж и жена. —Чекали сV на вратима краљевске ложнице растанак супруга. Јов. Ј. Бар то си можемо приуштити
мн. — множина
— говорили су супрузи Јендек.
Кол.

Изворни текст (OCR)

су̀пруг м (вок. су̀пруже; мн. су̀прузи, ген. су̏прӯга̄) 1. брачни друг, муж. — Ну шта сада велите, драги господине супруже? Шен. 2. мн. брачни другови, муж и жена. —Чекали сV на вратима краљевске ложнице растанак супруга. Јов. Ј. Бар то си можемо приуштити — говорили су супрузи Јендек. Кол.