Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

супуто̀вати

несврштом 6, стр. 95

супуто̀вати

супутовати

Лема

супутовати

Извор

том 6, стр. 95, редослед 17

  1. в.

    путовати заједно с неким, бити нечији супутник, сапутник. В. пр. уз гл. им. супутовање.

    с — средњи родв. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица
Изворни текст (OCR)
супуто̀вати, -у̀тује̄м несврш. путовати заједно с неким, бити нечији супутник, сапутник. В. пр. уз гл. им. супутовање.