су̑р

сур QA: medium

Стална адреса

Лема

сур

Извор

том 6, стр. 95, редослед 18

1.а.
који је боје олова или пепела, пепељастосив, сив: ~ камење, сури облаци, суре војничке кабанице. —У необичном задовољству севаху му суре очи. Јакш. Ђ. Бијела села украј сињег мора, ко̂ галеби на хридинам сурим. Фран.
1.б.
натуштен, тмуран (о времену и временским појавама).
— И сама природа ... у суре јесење дане плаче.
Скерл.
Јутро је. Суро, шкуро, шкиљаво, слинаво.
Крл.
1.в.
сиров, груб.
— Оца ми је жао. Он је човек сур и мрк и тешко сноси сиротињу.
Сек.
2.
безвредан, једноличан; суморан.
— Његови флуидни, лепи стихови утичу на жене ... теше их за ране које грубости живота задају, дају боје сурим егзистенцијама.
Скерл.
Кад ти порастеш, биће на свету за све људе места и рада, разведриће им се судбина сура. Макс. су́ра^жар.1. ред,низ људи,животињаили ствари.
— Кад главари видјеше везира ... на добре коње узјахаше, пред везира у поље сиђоше па му двије суре начинише.
НП Херм.
Сваки час кундаци пушака спуштали су се ... на рамена оних који би ... испали из поворке ... У суру, сељачино влашка!
Ћоп.
2.
ред, глава, поглавље курана.
— Шапнуше Усне његове почетак суре »јасни даН«. Гом. Бели зидови турбета исписани су најлепшим сурама из корана.
Андр. И.

Изворни текст (OCR)

су̑р, су́ра, су́ро 1. а. који је боје олова или пепела, пепељастосив, сив: ~ камење, сури облаци, суре војничке кабанице. —У необичном задовољству севаху му суре очи. Јакш. Ђ. Бијела села украј сињег мора, ко̂ галеби на хридинам сурим. Фран. б. натуштен, тмуран (о времену и временским појавама). — И сама природа ... у суре јесење дане плаче. Скерл. Јутро је. Суро, шкуро, шкиљаво, слинаво. Крл. в. сиров, груб. — Оца ми је жао. Он је човек сур и мрк и тешко сноси сиротињу. Сек. 2. безвредан, једноличан; суморан. — Његови флуидни, лепи стихови утичу на жене ... теше их за ране које грубости живота задају, дају боје сурим егзистенцијама. Скерл. Кад ти порастеш, биће на свету за све људе места и рада, разведриће им се судбина сура. Макс. су́ра^жар.1. ред,низ људи,животињаили ствари. — Кад главари видјеше везира ... на добре коње узјахаше, пред везира у поље сиђоше па му двије суре начинише. НП Херм. Сваки час кундаци пушака спуштали су се ... на рамена оних који би ... испали из поворке ... У суру, сељачино влашка! Ћоп. 2. ред, глава, поглавље курана. — Шапнуше Усне његове почетак суре »јасни даН«. Гом. Бели зидови турбета исписани су најлепшим сурама из корана. Андр. И.