Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сурла́ши

мтом 6, стр. 97

сурла́ши

сурлаши

Стална адреса

Лема

сурлаши

Извор

том 6, стр. 97, редослед 17

  1. а.

    мн. (јд. су̀рла̄ш, -а́ша) а. ред сисара probosciaea од којих су многе врсте изумрле, а од живих им припадају слонови, чија је главна одлика сурла.

    zoology
    мн. — множинајд. — једниназоол. — зоологија
    — Посебну групу сисара чине сурлаши или слонови, најкрупније сувоземне животиње.
    Станк.
    С. Слонови (сурлаши) су данас посве одјелита хрпа сисаваца, којима је сва родбина већ одавно изумрла.
    Финк
  2. б.

    ред тврдокрилаца којима је главна одлика сурла, рилица.

    — Боров сурлаш је велика штеточина бора и смрче.
    Станк.
    С.
Изворни текст (OCR)
сурла́ши м мн. (јд. су̀рла̄ш, -а́ша) зоол. а. ред сисара probosciaea од којих су многе врсте изумрле, а од живих им припадају слонови, чија је главна одлика сурла. — Посебну групу сисара чине сурлаши или слонови, најкрупније сувоземне животиње. Станк. С. Слонови (сурлаши) су данас посве одјелита хрпа сисаваца, којима је сва родбина већ одавно изумрла. Финк. б. ред тврдокрилаца којима је главна одлика сурла, рилица. — Боров сурлаш је велика штеточина бора и смрче. Станк. С.