су̏ров

суров

Лема

суров

Извор

том 6, стр. 97, редослед 24

1.а.
(о човеку) свиреп, немилосрдан, груб; жесток, необуздан, напрасит.
— Иду упорно, без застајкивања ка Сутјесци, да пробијају обруч сурових, добро ухрањених и одморних Пруса. Дед.
1.в.
Снисходљив за велике, суров за мале. Грол.
1.б.
који је на ниском ступњу цивилизације, некултуран.
— Овамо су дошли на север римски легиони међ сурове народе и подизали оно што су на путу обарали.
Нен. Љ.
1.в.
тврд, непопустљив, беспоштедан; који изражава такве особине.
— Сурови аскет ... је место круха јео скакавце.
Јакш. М.
Министар, протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица које одбија од себе.
Дом.
2.а.
(о предметима, појавама и појмовима) који је онакав каквим га је природа створила, природан, сиров; непрерађен, прост.
— Веома ми је жао што ви разумијете и природним налазите само оно што је сурово и материјално.
Крањч. Стј
Приказивала се та јуначка појава у припростој хаљини ... у широким чизмама од сурове коже
Шен.
2.б.
дивљи, необрађен, ненасељен, пуст (о крају).
— Одједном спазише на самом крају суровога видика нешто што је било тешко разазнати.
Дов.
2.в.
тежак, неугодан за живот, за пребивање.
— Никад нико није чуо од њих Ескима да се жале на свој сурови живот.
Петр. М.
2.г.
мучан, тегобан.
— Сви су они прошли сурову школу илегалног рада.
Чол.
У овим тешим, суровим данима ... од савесности или несавесности једног човека може да страда стотину рањеника.
Дед. В.
3.
врло јак, оштар (о зими).
— Те године зима је изузетно била сурова.
Скерл.
4.
непријатан за ухо, оштар, продоран, сувише гласан.
— Јави се ... неколико сурових гласова, и од њихове оштрине Валек се до краја раздрами.
Хорв.
Нато плану плован у суров крич.
Дук.

Изворни текст (OCR)

су̏ров, -а, -о 1. (о човеку) а. свиреп, немилосрдан, груб; жесток, необуздан, напрасит. — Иду упорно, без застајкивања ка Сутјесци, да пробијају обруч сурових, добро ухрањених и одморних Пруса. Дед. В. Снисходљив за велике, суров за мале. Грол. б. који је на ниском ступњу цивилизације, некултуран. — Овамо су дошли на север римски легиони међ сурове народе и подизали оно што су на путу обарали. Нен. Љ. в. тврд, непопустљив, беспоштедан; који изражава такве особине. — Сурови аскет ... је место круха јео скакавце. Јакш. М. Министар, протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица које одбија од себе. Дом. 2. (о предметима, појавама и појмовима) а. који је онакав каквим га је природа створила, природан, сиров; непрерађен, прост. — Веома ми је жао што ви разумијете и природним налазите само оно што је сурово и материјално. Крањч. Стј. Приказивала се та јуначка појава у припростој хаљини ... у широким чизмама од сурове коже Шен. б. дивљи, необрађен, ненасељен, пуст (о крају). — Одједном спазише на самом крају суровога видика нешто што је било тешко разазнати. Дов. в. тежак, неугодан за живот, за пребивање. — Никад нико није чуо од њих Ескима да се жале на свој сурови живот. Петр. М. г. мучан, тегобан. — Сви су они прошли сурову школу илегалног рада. Чол. У овим тешим, суровим данима ... од савесности или несавесности једног човека може да страда стотину рањеника. Дед. В. 3. врло јак, оштар (о зими). — Те године зима је изузетно била сурова. Скерл. 4. непријатан за ухо, оштар, продоран, сувише гласан. — Јави се ... неколико сурових гласова, и од њихове оштрине Валек се до краја раздрами. Хорв. Нато плану плован у суров крич. Дук.