Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

су̀сретнӣк

мтом 6, стр. 101

су̀сретнӣк

сусретник

Лема

сусретник

Извор

том 6, стр. 101, редослед 9

  1. —

    онај који се сусретне с неким на путу.

    с — средњи род
    — е ли истина?
    — питао је, узгред, сваког сусретника, заустављајући се по путу.
    Ћор.
    Кад би се враћао с даника, једини сусретници у селу бијаху му творци. Гор.. су̀сретнути (се), -не̄м (се) сврш. в. сусрести (се).
    — Ту их друга чета сусретнула.
    НП Вук
    Једном сам се с њиме сусретнуо.
    НПХ
Изворни текст (OCR)
су̀сретнӣк м онај који се сусретне с неким на путу. — е ли истина?—питао је, узгред, сваког сусретника, заустављајући се по путу. Ћор. Кад би се враћао с даника, једини сусретници у селу бијаху му творци. Гор.. су̀сретнути (се), -не̄м (се) сврш. в. сусрести (се). — Ту их друга чета сусретнула. НП Вук. Једном сам се с њиме сусретнуо. НПХ.