сустиг

сустиг. б. лице које с неким врши радњу или је с неким у истом стању, месту, или положају: суборац, судеоник, суговорник, суједица, сурадник, сукривац, сувласник, сУдруг, суложник, сунаследник, супарник, сУпатник, супруг, супутник, сусед, суученик, сууредник, сустанар. в. лице које као и неко други припада ономе што означава основна именица: сучовек, суграђанин, сумештанин, сународник, суплеменик, сувременик, суврсник итд. г. да предмет или појава није у потпуности оно што основна именица значи, него нешто сродно, блиско, помешано с тиме: суградица, .сукрвица, суледица, сумаглица, сумрак, сулажица, суродица, суснежица, сУверица, супражица. 3. у творби придева а. степен својства у мањој мери према значењу основног придева: субел(аст), сулуд(ан), сумахнит, суморан, сумрачан, суревњив, сувремен. б. бременитост жене и женке домаћих животиња: судружна (жена), сумацна (мачка), супрасна (крмача), суждребна (кобила). суб- (испред безвучних сугласника суп-) лат. предметак, префикс, понајвише у речима из латинског језика, значи: оно што је испод чега, у чему, око чега; који је по своме положају ниже, потчињен некоме, који није главни него мањи по својој важности, значењу: субалтеран, субђакон, субјекција, субверзија, супституција, супстрат, субординација итд.