су̑х
сух
Лема
сух
Извор
том 6, стр. 106, редослед 7
- —
(комп. су̏шӣ) = сув
земљиште, ~ улица, суха дрва. — Кад нема велике кише, тај је понор су2. Нен. Љ. Матилда рекне реско, сузним гласом и сухим очима. Матош. Била је суха зима. Том. Време је било сухо. Лаз. Л. Волим живјети о суху хљебу, него пливати у обиљу. Шен. Видио сам се на сухој грани. Киш. Кухао ми је сухих шљива. Маж. М. Нанијели су жита, сухог меса и свакојаке хране. Андр. И. То је био сухи плач иза којега долази лудило. Новак. Стоји старац, сух кано притка. Јурк. У собу ступи Клара с оном сухом калуђерицом. Петр. В. С том тројицом сад већ нијесу били тако сухи. Леск. Ј. Често ce доrађало да бих од тих наоко сухих бројева мишљУ полетио далеко. Нех. Глас јој је био сух. Новак. Најштиманији од попова носи његов пастирски штап, сав од суха сребра.
Фразе
и сухо и сирово, наћи се на сухом, сухо злато итд. в. уз сув (изр.). — Изгорјело нам и сухо и сирово. Кум. Свршио је рат, пропала Аустро-Угарска, и ми смо се наједанпут нашли на сухом. Донч. Твоја женица је сухо злато. Крл. Ај, Заремо, сухо злато, сећаш ли се оних часа!
Изворни текст (OCR)
су̑х, су́ха, су́хо (комп. су̏шӣ) = сув: