су̀шара

сушара

Лема

сушара

Извор

том 6, стр. 109, редослед 25

—
просторија за сушење нечега, сушионица, сушница (1). —Угледа кибитку, која му се на први поглед учини као житна сушара на точковима. Шов. Жене су морале сушити веш по кухињама и собама јер перионице и сушаре нису биле грађене. Пол. 1958 су́шац, »шца м 1. а. сув снег.
— Попао је по земљитврд и прхак снијег сушац.
Креш.
б. корито пресахлог потока.
— Поток Љута, љети сушац, дијели кршни Ораховац од јуначке Доброте.
Љуб.
в. сув човек.
— Уз Алсана и црноруха, сушца Панталеона Барбадига, посланика Венеције ...
Шен.
2. (обично у мн.) осушено, суво воће (најчешће грожђе).
— Започеше игру: вађење сушаца из горућег коњака.
Креш.
3. покр. месец март, ожујак.
— Било је ... има и данас, и других назива месеца у нашем народу (нпр. сушац-март).
Бел.

Изворни текст (OCR)

су̀шара ж просторија за сушење нечега, сушионица, сушница (1). —Угледа кибитку, која му се на први поглед учини као житна сушара на точковима. Шов. Жене су морале сушити веш по кухињама и собама јер перионице и сушаре нису биле грађене. Пол. 1958 су́шац, »шца м 1. а. сув снег. — Попао је по земљитврд и прхак снијег сушац. Креш. б. корито пресахлог потока. — Поток Љута, љети сушац, дијели кршни Ораховац од јуначке Доброте. Љуб. в. сув човек. — Уз Алсана и црноруха, сушца Панталеона Барбадига, посланика Венеције ... Шен. 2. (обично у мн.) осушено, суво воће (најчешће грожђе). — Започеше игру: вађење сушаца из горућег коњака. Креш. 3. покр. месец март, ожујак. — Било је ... има и данас, и других назива месеца у нашем народу (нпр. сушац-март). Бел.