су́шити
сушити QA: medium
Лема
сушити
Извор
том 6, стр. 110, редослед 14
- 1.а.
чинити сувим (обично нешто влажно, мокро држећи на ваздуху, сунцу или на загрејаном месту).
— Кисо̂ чобан кишну струку суши.
Сушиле ... жене данас кошуље, па унеле у вајат увече.
- 1.б.
чинити да испари, пресахне каква течност.
— Свако јутро сунце суши бисер-росу са цветова.
Ти не знаш наше сунце: када плане ... потоке суши.
- 1.в.
бришући, уклањајући влагу чинити сувим.
— Анока расплете косу и стаде га ђеда сушити.
Стана стаде сушити сузе сухом и дрхтавом руком.
2.а. уклањати влагу из воћа, поврћа и сл. спремајући га, конзервирајући га као залиху за храну: ~ гљиве.
— У извјештајима о економији пољских кухиња обавезан је овај поредак при навођењу употребљених намирница:
- 1.
месо ...
- 4.б.
сушено поврће. Јонке. ослобађати влаге, сокова (месо и др.) држећи на диму, ваздуху, сунцу ради конзервирања.
— Вуко соли и суши рибу.
Најбоље је ... ако месо сушиш на пиловини и палиш под њим клековину.
- 3.
испијати до дна, искапљивати.
— Он за чашом чашу суши, док му с умље не замагли.
Сушио је последњу капцу пауча.
- 4.а.
фиг. слабити, исцрпљивати.
— Живот хаба људе, суши им срце.
Мислила је у тим случајевима колико тај умни рад суши мушкарце.
- 4.б.
мучити, тући.
— Криминалце не туку, само политичке.
— Петра суше сваки други
Кик.
- 5.
(безл.) уздржавати се од јела и пића, постити.
dialectal— Знади, синко, да се чисте недјеље суши и да прије Тодорове суботе неће се у манастиру попити ни капи ракије.
Фразе
грло му (јој) се суши осећа велику жеђ.
Пододреднице
1. а. постајати сув губећи влагу, сокове, свежину, венути, сахнути. — Вријежа се суши и коврча. Андр. И. фиг. Када су се погосподили, њихово стабло поче да се суши. Мил. б. фиг. постајати мршав, мршавити, слабити, исцрпљивати се. — Дечак се озбиљно разболео. Види се из дана у дан како се суши. Поп. Ј. Јега се у страху и плачу сушила. Вил. 2. чинити сухом на себи мокру одећу излажући се сунцу, топлоти. — Покисао до коже, па се сада сунча и суши. Вј. 1971
Изворни текст (OCR)
су́шити, су̑шӣм несврш. 1. а. чинити сувим (обично нешто влажно, мокро држећи на ваздуху, сунцу или на загрејаном месту). — Кисо̂ чобан кишну струку суши. Март. Сушиле ... жене данас кошуље, па унеле у вајат увече. Вес. б. чинити да испари, пресахне каква течност. — Свако јутро сунце суши бисер-росу са цветова. Змај. Ти не знаш наше сунце: када плане ... потоке суши. Бег. в. бришући, уклањајући влагу чинити сувим. — Анока расплете косу и стаде га ђеда сушити. Лаз. Л. Стана стаде сушити сузе сухом и дрхтавом руком. Шимун. 2.а. уклањати влагу из воћа, поврћа и сл. спремајући га, конзервирајући га као залиху за храну: ~ гљиве. — У извјештајима о економији пољских кухиња обавезан је овај поредак при навођењу употребљених намирница: 1. месо ... 4. сушено поврће. Јонке. б. ослобађати влаге, сокова (месо и др.) држећи на диму, ваздуху, сунцу ради конзервирања. — Вуко соли и суши рибу. Љуб. Најбоље је ... ако месо сушиш на пиловини и палиш под њим клековину. Јонке. 3. испијати до дна, искапљивати. — Он за чашом чашу суши, док му с умље не замагли. Радич. Сушио је последњу капцу пауча. Креш. 4. фиг. а. слабити, исцрпљивати. — Живот хаба људе, суши им срце. Прод. Мислила је у тим случајевима колико тај умни рад суши мушкарце. Крањч. Стј. б. мучити, тући. — Криминалце не туку, само политичке. — Петра суше сваки други дан. Кик. 5. (безл.) покр. уздржавати се од јела и пића, постити. — Знади, синко, да се чисте недјеље суши и да прије Тодорове суботе неће се у манастиру попити ни капи ракије. Љуб.