Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

суштѝна

жтом 6, стр. 111

суштѝна

суштина

Лема

суштина

Извор

том 6, стр. 111, редослед 20

  1. —

    оно што је битно и главно у нечему, битна, основна особина нечега; унутрашња садржина, бит, битност.

    — Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.
    Уск.
    Иако ... није могао слиједити ток његових мисли, ипак ми је погодио суштину.
    Цар Е.

Фразе

у суштини у основи, у бити, углавном. — Као што видите, у суштини имао сам већ појам буржоаског бога. Ма. Те легенде у суштини пуне су лирике.
Матк.
Изворни текст (OCR)
суштѝна ж оно што је битно и главно у нечему, битна, основна особина нечега; унутрашња садржина, бит, битност. — Он је и даље сматрао љубав за суштину живота. Уск. Иако ... није могао слиједити ток његових мисли, ипак ми је погодио суштину. Цар Е.