суђѐнӣк

суђеник

Лема

суђеник

Варијанте

су̑ђенӣк

Извор

том 6, стр. 64, редослед 10

1.
мушкарац који је судбином одређен да некој женској особи постане муж, супруг.
— Као што се злату нађе кујунџија, и њој ће се њен суђеник наћи.
Торд.
А ђевојка бесједи соколу: Не удри ме
5.
стрелом ни тетивом, но ми кажи суђеника мога. НП Вук.
2.
онај коме суде, оптуженик.
— О сумраку си разабирао строга лица судаца и блиједе образе суђеника.
Шен.

Изворни текст (OCR)

суђѐнӣк, -и́ка и су̑ђенӣк м 1. мушкарац који је судбином одређен да некој женској особи постане муж, супруг. — Као што се злату нађе кујунџија, и њој ће се њен суђеник наћи. Торд. А ђевојка бесједи соколу: Не удри ме 5 стрелом ни тетивом, но ми кажи суђеника мога. НП Вук. 2. онај коме суде, оптуженик. — О сумраку си разабирао строга лица судаца и блиједе образе суђеника. Шен.