Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

суђѐница

жтом 6, стр. 64

суђѐница

суђеница

Лема

суђеница

Варијанте

су̑ђеница

Извор

том 6, стр. 64, редослед 11

  1. 1.

    женска особа за коју се верује да је коме судбином одређена за жену, супругу.

    — Очекујем суђеницу преко далеких гора.
    Ранк.
    Не бјеше ти лепше жене ... од ове моје ... суђенице.
    Креш.
  2. 2.

    (обично у мн.) празн. суђаје.

    мн. — множинапразн. — празноверје
    — Што суђенице на трећу вечер досудиле, пред тим се треба савити.
    Скерл.
    Суђенице су стајале над његовом колијевком.
    Новак
Изворни текст (OCR)
суђѐница и су̑ђеница ж 1. женска особа за коју се верује да је коме судбином одређена за жену, супругу. — Очекујем суђеницу преко далеких гора. Ранк. Не бјеше ти лепше жене ... од ове моје ... суђенице. Креш. 2. (обично у мн.) празн. суђаје. — Што суђенице на трећу вечер досудиле, пред тим се треба савити. Скерл. Суђенице су стајале над његовом колијевком. Новак.