Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

су́ђе̄ње

стом 6, стр. 64

су́ђе̄ње

суђење

Лема

суђење

Извор

том 6, стр. 64, редослед 13

  1. 1.

    гл. им. од судити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
  2. 2.

    судбина, фатум.

    — Кажу
    — нејма смрти без суђења.
    Њег.
    О Јоване, по суђењу зете, купи свате, ајде по ђевојку.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
су́ђе̄ње с 1. гл. им. од судити (се). 2. судбина, фатум. — Кажу — нејма смрти без суђења. Њег. О Јоване, по суђењу зете, купи свате, ајде по ђевојку. НП Вук.