су̏љнути
суљнути
Лема
суљнути
Извор
том 6, стр. 76, редослед 17
- 1.
сврш. према суљати (1).
— Стао је пред закланим Милошем ... нож му се отео из руке и суљнуо низ чакшире у папрат.
Он се баци у трње и суљну низ обалу. И.
- 2.
сврш. према суљати (2).
— Он отшкрину врата од колибе, кроз која суљну љут дим клековине.
У пећину, на махове, суљне облак снега гоњен ветром. Сљ.
Пододреднице
сврш. према суљати се. — Суљну се, загази у целац, клече у снег, бауља. Ћос. Д
Изворни текст (OCR)
су̏љнути, -не̄м сврш. 1. сврш. према суљати (1). — Стао је пред закланим Милошем ... нож му се отео из руке и суљнуо низ чакшире у папрат. Ћос. Д. Он се баци у трње и суљну низ обалу. И. 2. сврш. према суљати (2). — Он отшкрину врата од колибе, кроз која суљну љут дим клековине. Сиј. У пећину, на махове, суљне облак снега гоњен ветром. Сљ.