Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сфи̑нга

жтом 6, стр. 112

сфи̑нга

сфинга

Стална адреса

Лема

сфинга

Варијанте

сфи̏нга

Етимологија

Greek

Извор

том 6, стр. 112, редослед 5

  1. 1.а.

    камени лик лава са човечјом главом у лежећем положају, као оличење моћи фараона у старом Египту.

  2. 1.б.

    у старогрчкој митологији крилато биће са шапама лава, трупом пса, главом и грудима жене, које усмрћује људе који не могу одгонетнути задану загонетку.

  3. 2.а.

    фиг. чудно, загонетно биће.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Попустио је раз лозима оне сфинге која га је готово очарала.
    Јов. Ј.
    Брат Иван је сфинга, он шути, непрестано шути.
    Л-К
  4. 2.б.

    нешто што само собом представља загонетку, непознаницу.

    — Време је велика сфинга рода човечанскоrа.
    Сек.
    Задубио се... у сфингу социјалнога питања.
    Јурк.
  5. 3.

    врста великог ноћног лептира. Кл. Рј.

    zoology
    зоол. — зоологија
Изворни текст (OCR)
сфи̑нга и сфи̏нга ж грч. 1. а. камени лик лава са човечјом главом у лежећем положају, као оличење моћи фараона у старом Египту. б. у старогрчкој митологији крилато биће са шапама лава, трупом пса, главом и грудима жене, које усмрћује људе који не могу одгонетнути задану загонетку. 2. фиг. а. чудно, загонетно биће. — Попустио је раз лозима оне сфинге која га је готово очарала. Јов. Ј. Брат Иван је сфинга, он шути, непрестано шути. Л-К. б. нешто што само собом представља загонетку, непознаницу. — Време је велика сфинга рода човечанскоrа. Сек. Задубио се... у сфингу социјалнога питања. Јурк. 3. зоол. врста великог ноћног лептира. Кл. Рј.