сја̏ктав

сјактав

Стална адреса

Лема

сјактав

Извор

том 5, стр. 788, редослед 6

—
који даје одблесак, сјајан, светлуцав.
— Ћутке је гледао ... У његове сјактаве чизме. Пол. 1954. Мушке груди разгрнуо, тмасте, рутаве, Ррћоче се Црн маље, знојне, сјактаве. Кош. сја̀ктати (се), сја̏кће̄м (се) (-тӣм се) несврш. в. сјактити (се).
— Цигарета, која је до малочас сјактала у помрчини ... угасила ми се међу прстима. Нуш. сја̀ктити (се), -ӣм (се) несврш. с(и)
— јати, сјајити (се) (обично јаким, упадљивим блеском).
— Мрак. А жеравица сјакти.
Марк. М.
А мјесечина овако као сада, па она снијег сјакти и трепери у хиљадама свјетлаца.
Андр. И.
Зекановићу драге те приче, очи му сјакте.
Куш.
Куће сјакте У ружичастој поњави као изврнуте старе бродине.
Стипч.
Пролазници журе, каљаче се сјакте.
Ђон.
Коњ... се сјактио од пролећне ухрањености.
Моск.

Изворни текст (OCR)

сја̏ктав, -а, -о који даје одблесак, сјајан, светлуцав. — Ћутке је гледао ... У његове сјактаве чизме. Пол. 1954. Мушке груди разгрнуо, тмасте, рутаве, Ррћоче се Црн маље, знојне, сјактаве. Кош. сја̀ктати (се), сја̏кће̄м (се) (-тӣм се) несврш. в. сјактити (се). — Цигарета, која је до малочас сјактала у помрчини ... угасила ми се међу прстима. Нуш. сја̀ктити (се), -ӣм (се) несврш. с(и)- јати, сјајити (се) (обично јаким, упадљивим блеском). — Мрак. А жеравица сјакти. Марк. М. А мјесечина овако као сада, па она снијег сјакти и трепери у хиљадама свјетлаца. Андр. И. Зекановићу драге те приче, очи му сјакте. Куш. Куће сјакте У ружичастој поњави као изврнуте старе бродине. Стипч. Пролазници журе, каљаче се сјакте. Ђон. Коњ... се сјактио од пролећне ухрањености. Моск.