Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сја̀јило

стом 5, стр. 787

сја̀јило

сјајило QA: medium

Лема

сјајило

Извор

том 5, стр. 787, редослед 4

  1. в.

    необ. в. сјај.

    необ. — необичнов. — (после броја) век
    — Сјајило би ИШГЧезаваЛо. ел. сја́јити (се), -ӣм (се) несврш. 1.
  2. а.

    одавати или одбијати светлост, сјај, бити сјајан, сијати се, светлети се.

    — Утећи се НИКако нИ е МОГл0 ... са сВиХ страна ... су се сјајили бајонети.
    Пер.
    Светлост се претворила у блиставо ткиво. сјаји у тишини сваки камичак и травка.
    Дуч.
  3. б.

    сјајем, жсивим блеском одавати какво унутрашње стање.

    — ()чи му се сјајиле цијело вече од радости што је опет међу својима. Вј. 1970.
  4. 2.

    изражавати се у сјају (очију), ведрини

    — У лицу му се сјаји блаженство
    Кум.
    У очима се сјајила дјетиња сјета Њон. Изџ.
    — Ако га ... госпа Нола повезе на салаш, сјаји од среће.
    Сек.
    Марко је сјајио ОД ПОНОса
    Њег.
Изворни текст (OCR)
сја̀јило с необ. в. сјај. — Сјајило би ИШГЧезаваЛо. ел. сја́јити (се), -ӣм (се) несврш. 1. а. одавати или одбијати светлост, сјај, бити сјајан, сијати се, светлети се. — Утећи се НИКако нИ е МОГл0 ... са сВиХ страна ... су се сјајили бајонети. Пер. Светлост се претворила у блиставо ткиво. сјаји у тишини сваки камичак и травка. Дуч. б. сјајем, жсивим блеском одавати какво унутрашње стање. — ()чи му се сјајиле цијело вече од радости што је опет међу својима. Вј. 1970. 2. изражавати се у сјају (очију), ведрини — У лицу му се сјаји блаженство Кум. У очима се сјајила дјетиња сјета Њон. Изџ.