сје́рити

сјерити

Лема

сјерити

Извор

том 5, стр. 789, редослед 31

1.
(коrа, што) a великом брзином отерати с нечега, низ нешто, стерати, сагнати; сатерати, притерати.
с — средњи род
— Ваља једну овчицУ у тор свој да сјуриш.
Радич.
Изгледао је као курјак кога су ловци сјурили у ћошак.
Ранк.
б. великом брзином спустити.
— Нареди да ... војници на рукама сјуре топове позади бреrа.
Јак.
Да се не мора пењати по стубама, сјури све кроз прозор.
Вел.
2.
сјурити се, стрчати.
— Командант застаде, окрену се и сјури ка колони.
Ћос. Д.
Тако за њим, низ ... улицУ, сјури читава колона.
Бан.
3.
забити, забости, зарити, испалити у кога (метак, зрно).
— Ловац сјури у њега копље и медвед паде мртав.
Петр. М.
И баш онда кад је ... држао да му се налази отрага, сјури МУ наказа однапријед нож У рбуХ.
Донч.
Сјурио сам његовом брату] ... куршум V главу.
Грол

Пододреднице

~ се

1. а. великом брзином сићи, стрчати; скупити се у великој жжурби, сјатити се. — Набаци сено на отвор и сјури се низ стубе. Ћос. Д. Кад угледа Гојка, сјури се низ обронак и као крилата допаде до момка. Ћоп. Све се ту у кухињу сјури, и домаћи и из комшилука, па настане ... разГовор. Срем. б. текући нагло некуд продрети, слити се. — Крв усахну са лица и сјури се у ноге. Ћос. Д. Жути потоци се сјурили у реку Макс. фиr. Кад се умори и задува, тек се сјури сав Нани у крило. Сек. 2. зарити се, забити се. — фиг. Смрт се сјурила у човека као гром у стабло. Сек

великом брзином сићи, стрчати; скупити се у великој жжурби, сјатити се.Кад угледа Гојка, сјури се низ обронак и као крилата допаде до момка. Ћоп. Све се ту у кухињу сјури, и домаћи и из комшилука, па настане ... разГовор. Срем.текући нагло некуд продрети, слити се.Жути потоци се сјурили у реку Макс. фиr. Кад се умори и задува, тек се сјури сав Нани у крило. Сек.зарити се, забити се.

Изворни текст (OCR)

сје́рити, сју̑рӣм сврш. 1. (коrа, што) a. великом брзином отерати с нечега, низ нешто, стерати, сагнати; сатерати, притерати. — Ваља једну овчицУ у тор свој да сјуриш. Радич. Изгледао је као курјак кога су ловци сјурили у ћошак. Ранк. б. великом брзином спустити. — Нареди да ... војници на рукама сјуре топове позади бреrа. Јак. Да се не мора пењати по стубама, сјури све кроз прозор. Вел. 2. сјурити се, стрчати. — Командант застаде, окрену се и сјури ка колони. Ћос. Д. Тако за њим, низ ... улицУ, сјури читава колона. Бан. 3. забити, забости, зарити, испалити у кога (метак, зрно). — Ловац сјури у њега копље и медвед паде мртав. Петр. М. И баш онда кад је ... држао да му се налази отрага, сјури МУ наказа однапријед нож У рбуХ. Донч. Сјурио сам његовом брату] ... куршум V главу. Грол.