Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сљу́штити

сврштом 5, стр. 870

сљу́штити

сљуштити

Лема

сљуштити

Извор

том 5, стр. 870, редослед 24

  1. 1.

    скинути љуску, огулити.

    — Са звоника се мјестимице сљуштила боја.
    Мил.
    В. Кад би је кожу запарао ноктом, сљуштила би се лако као са угмилеле оскоруше.
    Петр. В.
  2. 2.

    фиг. халапљиво и нагло појести.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Видим ... да је гладан па му дам нешто кукуруза, а он ... све сљушти што би дланом о длан ударио.
    Нуш.
Изворни текст (OCR)
сљу́штити, сљу̑штӣм сврш. 1. скинути љуску, огулити. — Са звоника се мјестимице сљуштила боја. Мил. В. Кад би је кожу запарао ноктом, сљуштила би се лако као са угмилеле оскоруше. Петр. В. 2. фиг. халапљиво и нагло појести. — Видим ... да је гладан па му дам нешто кукуруза, а он ... све сљушти што би дланом о длан ударио. Нуш.