Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

таба̀нати

несврштом 6, стр. 118

таба̀нати

табанати

Лема

табанати

Извор

том 6, стр. 118, редослед 3

  1. 1.а.

    ходати (дуго, с напором и сл.), ићи пешице, корачати.

    с — средњи родсл. — слично
    — Било ми је свеједно хоће ли ме смјестити у бодљикаву ограду гдје се ... табана бос и до пола наг у тежњи да се што више узме сунца.
    Вуј.
    Да разулари све парипе успомена и пусти их да табанају по столV.
    Јел.
  2. 1.б.

    збијати, гњечити ногама, табати, газити.

    — Стражар ... је табанао снијег испред колибе.
    Вуј.
  3. 2.

    тући, ударати по табанима. Бен. Рј.

  4. 3.

    (по некоме) фиг. односити се према некоме безобзирно, обесно, мучити, тиранисати некога.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Табана по свакоме како му се хоће.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
таба̀нати, -а̄м несврш. 1. а. ходати (дуго, с напором и сл.), ићи пешице, корачати. — Било ми је свеједно хоће ли ме смјестити у бодљикаву ограду гдје се ... табана бос и до пола наг у тежњи да се што више узме сунца. Вуј. фиг. Да разулари све парипе успомена и пусти их да табанају по столV. Јел. б. збијати, гњечити ногама, табати, газити. — Стражар ... је табанао снијег испред колибе. Вуј. 2. тући, ударати по табанима. Бен. Рј. 3. (по некоме) фиг. односити се према некоме безобзирно, обесно, мучити, тиранисати некога. — Табана по свакоме како му се хоће. Рад. Д.