таби́јат
табијат
Лема
табијат
Варијанте
табѝјат
Етимологија
Turkish
Извор
том 6, стр. 119, редослед 9
- —
воља, расположење; уд, нарав, карактер.
dialectal— Ако је ... теби по табијату да га примиш. Ћор. Не може да сноси очеву вику, његов табијат.
Изворни текст (OCR)
таби́јат и табѝјат м тур. покр. воља, расположење; уд, нарав, карактер. — Ако је ... теби по табијату да га примиш. Ћор. Не може да сноси очеву вику, његов табијат. Радул.