Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

та́бла

жтом 6, стр. 119

та́бла

табла

Лема

табла

Етимологија

Latin

Извор

том 6, стр. 119, редослед 15

  1. 1.а.

    предмет једноставног пљоснатог облика (обично четвртаст), плоча; плочаст комад неког материјала: ~ леда, ~ чоколаде.

    — Улазило се ... у мален дућанчић са стакленим таблама.
    Шен.
    Скину са колибе две букове табле и стави их на ватру. Ћос.
  2. 1.б.

    плоча, плочаста површина с неким натписом; црна дрвена плоча за писање кредом: школска ~.

    с — средњи род
    — Хода к некој другој згради с грбом изнад табле с натписом.
    Наз.
    С памћења табле збрисаћу све ситне, све луде приче.
    Панд.
  3. 1.в.

    плоча са уцртаним пољима или линијама, на којој се игра нека игра: шаховска ~.

    — После три партије мице, млина опет помеша зрна и отури таблу.
    Лаз. Л.
    Врло корисно средство је уцртано ногометно игралиште (табла) с фигурама.
    Ног.
  4. 1.г.

    послужавник.

    — Послуrа обучена у бело одело носила је већ табле с јелом.
    Јак.
    Момак пред њих метнуо табле, па им онда донио кахву.
    О-А
  5. 1.д.

    ограничена површина, део равног земљишта; парцела.

    — У башти је била црвена, маљем утапкана табла за тенис.
    Петр. В.
  6. 2.

    в. табула (2). —Па осуди ли васпрви суд криво, идемо на банску таблу. Шен.

    archaic
  7. 3.

    карт. поен у табланету (кад се дигну све карте са стола).

    карт. — карташки
    — Попадија бележи табле и увек је на нашој страни.
    Бар.
Изворни текст (OCR)
та́бла ж лат. 1. а. предмет једноставног пљоснатог облика (обично четвртаст), плоча; плочаст комад неког материјала: ~ леда, ~ чоколаде. — Улазило се ... у мален дућанчић са стакленим таблама. Шен. Скину са колибе две букове табле и стави их на ватру. Ћос. Д. б. плоча, плочаста површина с неким натписом; црна дрвена плоча за писање кредом: школска ~. — Хода к некој другој згради с грбом изнад табле с натписом. Наз. фиг. С памћења табле збрисаћу све ситне, све луде приче. Панд. в. плоча са уцртаним пољима или линијама, на којој се игра нека игра: шаховска ~. — После три партије мице, млина опет помеша зрна и отури таблу. Лаз. Л. Врло корисно средство је уцртано ногометно игралиште (табла) с фигурама. Ног. Г. послужавник. — Послуrа обучена у бело одело носила је већ табле с јелом. Јак. Момак пред њих метнуо табле, па им онда донио кахву. О-А. д. ограничена површина, део равног земљишта; парцела. — У башти је била црвена, маљем утапкана табла за тенис. Петр. В. 2. заст. в. табула (2). —Па осуди ли васпрви суд криво, идемо на банску таблу. Шен. 3. карт. поен у табланету (кад се дигну све карте са стола). — Попадија бележи табле и увек је на нашој страни. Бар.