та̀бу
табу
Лема
табу
Варијанте
та́бу
Извор
том 6, стр. 120, редослед 16
- 1.а.
(према полинезијском) верска забрана, неприкосновеност, неповредивост нечега, за чије се нарушење верује да ће изазвати казну од стране натприродних сила; оно што је под таквом забраном.
- 1.б.
уопште апсолутна забрана, оно што се узима као неприкосновено, неповредиво, о чему се не сме расправљати.
— Сједињене Државе и Велика Британија су својом војном интервенцијом ... повредиле основни табу међVнародне етике
— не учествовати у интерним споровима ... унутар независних земаља. НИН 1958. Хоће ... да њихове заблуде буду табу.
Традиција, наслеђе престаће бити ... »табу«
— ограда.
- 2.
(у придевској служби) у који се не сме задирати, неприкосновен ~ -тема.
Изворни текст (OCR)
та̀бу и та́бу, -уа м (према полинезијском) 1. а. верска забрана, неприкосновеност, неповредивост нечега, за чије се нарушење верује да ће изазвати казну од стране натприродних сила; оно што је под таквом забраном. б. уопште апсолутна забрана, оно што се узима као неприкосновено, неповредиво, о чему се не сме расправљати. — Сједињене Државе и Велика Британија су својом војном интервенцијом ... повредиле основни табу међVнародне етике — не учествовати у интерним споровима ... унутар независних земаља. НИН 1958. Хоће ... да њихове заблуде буду табу. Шим. С. Традиција, наслеђе престаће бити ... »табу« — ограда. Петр. В. 2. (у придевској служби) у који се не сме задирати, неприкосновен ~ -тема.