Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

та́ин

мтом 6, стр. 122

та́ин

таин

Лема

таин

Етимологија

Turkish

Извор

том 6, стр. 122, редослед 16

  1. 1.

    храна која се издаје војницима, радницима или др., следовање; снабдевање храном, прехрана.

    др. — друго
    — Храни до триста момака на свом хлибу и на свом таину.
    НПХ
    Радници су се ројили око ... дасака са којих се делио кулучарски таин.
    Андр. И.
  2. 2.

    војнички хлеб.

    — Под мишком је носио полумесец таина.
    Вучо
Изворни текст (OCR)
та́ин м тур. 1. храна која се издаје војницима, радницима или др., следовање; снабдевање храном, прехрана. — Храни до триста момака на свом хлибу и на свом таину. НПХ. Радници су се ројили око ... дасака са којих се делио кулучарски таин. Андр. И. 2. војнички хлеб. — Под мишком је носио полумесец таина. Вучо.