та̏кт
такт
Лема
такт
Етимологија
Latin
Извор
том 6, стр. 128, редослед 17
- 1.а.
поступност, поступно смењивање међусобно самеривих елемената и њихово понављање по неком правилу, равномерно или ритмично понављање неког кретања или неке радње, ритам: маршовати у таксту, њихати се у такту, ~ игре, плеса.
— (д те песме осветничке крунисане стрепе главе. У њеноме они такту чују звекет из даљине.
Глас држиш у темпу и такту.
Тај сан о филозофским валцерима траје у трочетвртинском такту људске мисли. ит. 1957.
- 1.б.
основна ритмичка јединица у музици, плесу и сл.; метричка стопа.
— Наслони се лактом на клавир, прочита неколико тактова и зажели да их чује.
Неколико мора, УзетиХ заједно, сачињавало је ритмичко-мелодијску јединицу
— такт, која се називала стопом.
- 1.в.
једна фаза рада неког уређаја (нпр. један ход клипа у мотору).
technical - 2.
осећање мере, смисао за понашање у друштву, вештина у опхођењу; пажљив однос према коме.
— Овај посао ... извела је са много такта и укуса.
Најминималнији такт спрам нашцих гостију захтијевао је једну паралелу.
равномерним покретима, лупкањем и сл. одређивати ритам, такт (1а); избацити, ИЗ В е сТИ Из таКта изазвати кога (а се престане нормално понашати, разбеснети; у такту у истом ритму. — Браћа дишу V такту.
Фразе
давати, ударати (бити, лупати)
Изворни текст (OCR)
а̏кт м лат. 1. а. поступност, поступно смењивање међусобно самеривих елемената и њихово понављање по неком правилу, равномерно или ритмично понављање неког кретања или неке радње, ритам: маршовати у таксту, њихати се у такту, ~ игре, плеса. — (д те песме осветничке крунисане стрепе главе. У њеноме они такту чују звекет из даљине. Ил. Глас држиш у темпу и такту. Вел. фиг. Тај сан о филозофским валцерима траје у трочетвртинском такту људске мисли. ит. 1957. б. основна ритмичка јединица у музици, плесу и сл.; метричка стопа. — Наслони се лактом на клавир, прочита неколико тактова и зажели да их чује. Бег. Неколико мора, УзетиХ заједно, сачињавало је ритмичко-мелодијску јединицу — такт, која се називала стопом. Т. књ. в. техн. једна фаза рада неког уређаја (нпр. један ход клипа у мотору). 2. осећање мере, смисао за понашање у друштву, вештина у опхођењу; пажљив однос према коме. — Овај посао ... извела је са много такта и укуса. Скерл. Најминималнији такт спрам нашцих гостију захтијевао је једну паралелу. Крл.