та́ма
тама
Лема
тама
Извор
том 6, стр. 134, редослед 16
- 1.а.
одсуство светлости, мрак простор без светлости.
— То су сестре што У своме срцу носе бол Сестре Батрићеве, ... таму митровачких казамата.
Страшна ми тама, од сљепоће гора, сав ум помути и на чула леже.
- 1.б.
тамна боја или сјај, непрозирност.
— Иза таме погледа слутио се неки други Миша.
- 1.в.
помућен, нејасан вид, измаглица, копрена пред очима.
— Само мутно око звера, кроз самртну таму види благо лице калуђера.
- 2.а.
оно што је непознато, нејасно, заборављено; доба о коме се мало зна или памти.
— Зrражале су се шапћући гнусно о његовој мајци, која је лежала у гробном мраку и у тами његова дјетињства.
Сумње и молбе, гњев, немирну радост
— све сам сад гледо у тами за собом. Ант.
- 2.б.
одсуство радости, ведрине, чамотиња; потиштеност, жалост.
— Али у таму једнога рударског живота зна синути каткада и која сунчана зрака.
У селу, опет, тама и туrа.
- 2.в.
заосталост, незнање, непросвећеност; необавештеност, неупућеност.
— Ми смо још у средњовјечној тами.
Нашто ми очи кад вечно тонем у тами незнања. Ант.
- 2.г.
мрачна, назадна, негативна страна нечега; зло.
— Андрића интересује и тама и светлост човекова. КН 195б. Ал невјерни свијет привољује тами.
Фразе
тушта и тама в. тушта и тма, уз тма (изр.). — Наједанпут свану у пећини ... тушта и тама од сваке врсте људи. Н. прип.
Изворни текст (OCR)
та́ма ж 1. а. одсуство светлости, мрак; простор без светлости. — То су сестре што У своме срцу носе бол Сестре Батрићеве, ... таму митровачких казамата. Зог. Страшна ми тама, од сљепоће гора, сав ум помути и на чула леже. Гор. б. тамна боја или сјај, непрозирност. — Иза таме погледа слутио се неки други Миша. Сим. в. помућен, нејасан вид, измаглица, копрена пред очима. — Само мутно око звера, кроз самртну таму види благо лице калуђера. Јакш. Ђ. 2. а. оно што је непознато, нејасно, заборављено; доба о коме се мало зна или памти. — Зrражале су се шапћући гнусно о његовој мајци, која је лежала у гробном мраку и у тами његова дјетињства. Гор. Сумње и молбе, гњев, немирну радост — све сам сад гледо у тами за собом. Ант. 2. б. одсуство радости, ведрине, чамотиња; потиштеност, жалост. — Али у таму једнога рударског живота зна синути каткада и која сунчана зрака. КХ 1936. У селу, опет, тама и туrа. Јевт. в. заосталост, незнање, непросвећеност; необавештеност, неупућеност. — Ми смо још у средњовјечној тами. О-А. Нашто ми очи кад вечно тонем у тами незнања. Ант. 2. Г. мрачна, назадна, негативна страна нечега; зло. — Андрића интересује и тама и светлост човекова. КН 195б. Ал невјерни свијет привољује тами. Вел.