та́ман

— Тамна већ ноћца ... дође

Горка је ... тамна тамница.

— Тамне очи к земљи оборио. Цес.

— Мати се] ... јави тамним, као кз велике дубине, некако необично срдитим и болним гласом.

Тамни жагор шапуће нешто што је потпуно у складу и не разумије се.

наговештај. — Каза двије, три тамне изреке некога светога оца и каза им како их он тумачи. Мат. Све њезине мисли биле су тамне и побркане. Кум.

Интриге ... тамне силе, шпијVнажа ... све то данас служи циљевима странке. Ћос. Б. Између ње и Словака постсјала је нека тамна тајна. Козарч.

За њим тамна мајка пристајаuе, тамна мајка и браћа жалосна. Вук. та̀ма̄н и та̀ман (тама̏н) тур. речца 1. за истицање блискости, подударања: управо, баш. а. о просторној блискости. — Чича Фирдуцији је таман преко пута и црква. Вел. Под старим градом, таман више онога римског пута пронађен]. Ћоп. б. о временској блискости. — Таман да заложим нешто меса, пуче вика и треска по крчми. Љуб. Илија је таман објема рукама разгрнуо љесково грање. Шимун. в. при упоређивању истоветних односно веома сличних појмова, или кад се истиче да је нешто тачно погођено, да коме или чему потпуно одговара. — Таман као да си усред каква предrрађa. Креш. Таман ми се то свиђа. Лал. Има једно згодно занимање, таман за њеrа. Поп. Ј. 2. (у придевској служби, у предикату) који је одговарајуће величине, мере (обично о одећи, обући). — ЦИпеле да ли су таман? Макс. 3. кад се истиче да ће се задржати неки став и ако би се догодило нешто што га нормално отежава, што је несагласно с њим: чак, макар. — »lећу се мицати, бабо, па таман мене да raђају« топовима]. Пол. 1958. 4. у категоричном одрицању, одбијању а. кад се формално потврдној реченици даје одричан смисао. — Ћути, таман би требало још и тебе да слушамо! Бар. б. као узвик у служби реченице: никако, нипошто. — Госпођа, разуме се, пуши? — Таман! Не могу чак ни дим да трпим.