та́мнети
тамнети
Лема
тамнети
Варијанте
та̀мнети
Извор
том 6, стр. 136, редослед 10
- 1.а.
ијек. та́мњети и та̀мњети, несврш. а. постајати таман, добивати загаситу нијансу боје.
— Лица су им посута златастим маљама које нијесу ни почеле да тамне.
- 1.б.
губити сјај, добивати тамну превлаку, прекривати се патином (о металним и др. сјајним предметима).
— Позлата тамни, липовина гриња, боја лиња.
- 2.
добивати нездраву тамну, земљасту боју (о лицу); губити сјај, добивати израз празнине и беживотности (о очима).
— Лице му је тамњело.
Моје руменило гасне, моје очи тамне и моје косе опадају.
- 3.
фиг. падати у засенак, у заборав, нестајати, гасити се (о угледу, слави и сл.).
— Слава старог Корнеја почела је тамнети.
Мало-помало њихова отворена присутност почела је тамњети.
- 4.
в. тамновати.
— Тамнио је бане Зрењанине у тамници бега од Новоrа.
Пододреднице
истицати се тамном бојом, тамнилом. — Тамне се у дубини србијанске планине. Шуб
Изворни текст (OCR)
та́мнети и та̀мнети, -нӣм, ијек. та́мњети и та̀мњети, несврш. 1. а. постајати таман, добивати загаситу нијансу боје. — Лица су им посута златастим маљама које нијесу ни почеле да тамне. Лал. б. губити сјај, добивати тамну превлаку, прекривати се патином (о металним и др. сјајним предметима). — Позлата тамни, липовина гриња, боја лиња. Љуб. 2. добивати нездраву тамну, земљасту боју (о лицу); губити сјај, добивати израз празнине и беживотности (о очима). — Лице му је тамњело. Франг. Моје руменило гасне, моје очи тамне и моје косе опадају. Петр. В. 3. фиг. падати у засенак, у заборав, нестајати, гасити се (о угледу, слави и сл.). — Слава старог Корнеја почела је тамнети. Панд. Мало-помало њихова отворена присутност почела је тамњети. Лит. 1957. 4. в. тамновати. — Тамнио је бане Зрењанине у тамници бега од Новоrа. НПХ.