та̏нак
танак QA: medium
Лема
танак
Варијанте
та̀нак
Извор
том 6, стр. 138, редослед 10
- 1.а.
(одр. та̀нкӣ комп. та̏њӣ) који је мале дебљине, који се јавља у плитком слоју, чији је попречни пресек малог обима; супр. дебео: ~ конац, ~ платно, ~ превлака, ~ млаз, ~ зид, ~ дрво.
- 1.б.
који је мале ширине, узак: ~ стаза.
— Извлачи се пук у танку колону па креће на марш.
- 2.
висок а узак, витак, протегљаст: ~ стас.
— У годинама сам ја ... а још танак.
Зашто ти, танка брезо, поглед блуди? Цес. Д.3. а. прозиран, провидан, разређен.
— Кроз танке облаке продире сунце.
Ишла је по ниском снијегу и кроз танку маглу.
б. једва приметан, само наговештен.
— На устима му је играо танки ... смијешак.
- 4.
танан, префињен.
— Ово ... вријеђа слушаоца танка слуха.
Отменог је морала, ћуди врло танке.
- 5.
звонак, висок; пискав (о гласу).
— Тужну пјесму пјева, танким гласом свеђер исту пјесму.
Глас му је вречао и био немио, танак.
- 6.а.
фиг. мали (по количини и вредности), сиромашан (у битним квалитетима), незнатан, оскудан, сиромашки:
плата, ~ зарада, ~ ручак. — Сељачке су баштине у тим селима танке. Нов.
- 6.б.
који садржи мало хранљивих састојака, неплодан, постан (о земљи).
Са танке земље мора и хљеб танак да буде. Вујач.
- 6.в.
који садржи мању количину алкохола од просечне (о пићу); који садржи мало масноће, који је слабе густине, разводњен, разређен: ~ вино, ~ ракија, ~ млеко, ~ чорба.
- 7.
фиг. који је слабог имовног стања, чији су послови малог обима, ситан, мали.
Отац Јевремов ... био је танак трговац. Андр. И.
- 8.
фиг. а. који се једва одржава, слаб, нежан; истрошен, истанчао.
Ухваћена је вјера, али видим да је танка. Мат. Била је танка здравља. Креш. Те патриције су танке и осиромашеле крви. Скерл. б. који пружа мало сигурности и утехе, који мало охрабрује: срећа, ~ нада. — То су мајци танки разговорци. Вук Рј.
- 9.
мање непријатан, мање неповољан; неважан, споредан.
Ефендија, ти не угонета око шта се ово окупило, но си с краја почео тањега.
Фразе
бити танког сна лако се будити; бити танких ушију врло добро чути, имати врло осетљив слух; супр. бити тврдих ушију. — Жена му је ... опасна ... врло танких ушију ... и буди се на сваки шум. Вј. 1972; на ~ лед навести (навући, натоциљати) в. уз "лед (изр.).; овде (ту) сам најтањи (показујући на врат, при уверавању у истинитост исказа) посеци ме ако не говорим истину; па сти на танке гране в. уз грана (изр.); сродство По танкој крви, по танкој страни сродство по матери, по женској лози; танких ребара сиромашан. Вук Рј.; у танке (испричат и) све редом, у свим појединостима, потанко; у танке жице ударити в. уз жица (изр.); у танке нити увести в. У3 нит (изр.).
Изворни текст (OCR)
та̏нак и та̀нак, -нка, -нко (одр. та̀нкӣ; комп. та̏њӣ) 1. а. који је мале дебљине, који се јавља у плитком слоју, чији је попречни пресек малог обима; супр. дебео: ~ конац, ~ платно, ~ превлака, ~ млаз, ~ зид, ~ дрво. б. који је мале ширине, узак: ~ стаза. — Извлачи се пук у танку колону па креће на марш. Вас. 2. висок а узак, витак, протегљаст: ~ стас. — У годинама сам ја ... а још танак. Радул. Зашто ти, танка брезо, поглед блуди? Цес. Д.3. а. прозиран, провидан, разређен. — Кроз танке облаке продире сунце. Ћип. Ишла је по ниском снијегу и кроз танку маглу. Наз. б. једва приметан, само наговештен. — На устима му је играо танки ... смијешак. Грг. 4. танан, префињен. — Ово ... вријеђа слушаоца танка слуха. В 1885. Отменог је морала, ћуди врло танке. Дуч. 5. звонак, висок; пискав (о гласу). — Тужну пјесму пјева, танким гласом свеђер исту пјесму. Ботић. Глас му је вречао и био немио, танак. Чипл. 6. фиг. а. мали (по количини и вредности), сиромашан (у битним квалитетима), незнатан, оскудан, сиромашки: